Mađđhima Nikāya

Nandakovada sutta

146. Nandakova pouka redovnicama

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

Onda velika pomajka Gotami, zajedno sa pet stotina monahinja, otide do Blaženog. Pošto mu se poklonila, stade sa strane i reče mu: “Poštovani gospodine, neka Blaženi posavetuje monahinje, neka Blaženi uputi monahinje, neka Blaženi održi monahinjama govor o Dhammi.”

A u to vreme su se stariji monasi smenjivali kao učitelji monahinjama, ali poštovani Nandaka nije želeo da ih podučava kad je na njega došao red. Onda se Blaženi obrati poštovanom Ānandi: “Ānanda, čiji je red danas da podučava monahinje?” Poštovani Gospodine, red je na poštovanog Nandaku da posavetuje monahinje, ali on to ne želi iako je na njega došao red.”

Onda se Blaženi obrati poštovanom Nandaki. “Posavetuj monahinje, Nandaka. Uputi monahinje, Nandaka. Održi monahinjama govor o Dhammi, bramanu.” “Da, poštovani gospodine”. odgovori poštovani Nandaka. Zatim, ujutro, poštovani Nandaka se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te otide u Sāvatthi u prošenje hrane. Kada je isprosio hranu u Sāvatthiju i vratio se, posle obeda, otide on sa pratiocem do Rađaka parka. A monahinje videvši još izdaleka poštovanog Nandaku kako dolazi, pripremiše sedište za njega i vodu za pranje nogu. Nandaka tako sede na već pripremljeno sedište i opra noge. A monahinje mu se pokloniše i sedoše sa strane. Dok su tako sedele, poštovani Nandaka im se obrati:“Sestre, ovaj govor biće u obliku pitanja. Kada razumete, treba da kažete: “‘Razumemo’; kada ne razumete, treba da kažete: ‘Ne razumemo’; kada ste u sumnji i zbunjene, treba da me pitate: ‘Šta je to, poštovani gospodine? Koje mu je značenje?’ “ “Poštovani gospodine, zadovoljne smo i radosne što nas je učitelj Nandaka pozvao da tako odgovaramo.”

“Sestre, šta mislite? Je li oko postojano ili nepostojano?”—“Nepostojano, poštovani gospodine.”—“Je li ono što je nepostojano patnja ili sreća?”—“Patnja, poštovani gospodine.”—“Da li je, dakle, ono što je nepostojano, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’—“Nije, poštovani gospodine.”

“Sestre, šta mislite? Je li uho… nos… jezik… telo… um postojan ili nepostojan?”—“Nepostojan, poštovani gospodine.”—“Je li ono što je nepostojano patnja ili sreća?”—“Patnja, poštovani gospodine.”—“Da li je, dakle, ono što je nepostojano, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’—“Nije, poštovani gospodine. A zašto? Zato, poštovani gospodine, što smo ih već videle, s punom mudrošću, onako kakvo zaista jeste, dakle: ‘Tih šest unutrašnjih osnova čula su nepostojane’.” “Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, te stvari vidi kakve zaista jesu.

“Sestre, šta mislite? Jesu li oblici… zvukovi… mirisi… ukusi… dodiri… objekti uma postojani ili nepostojani?”—“Nepostojani, poštovani gospodine.”—“Je li ono što je nepostojano patnja ili sreća?”—“Patnja, poštovani gospodine.”—“Da li je, dakle, ono što je nepostojano, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’—“Nije, poštovani gospodine. A zašto? Zato, poštovani gospodine, što smo ih već videle, s punom mudrošću, onako kakvo zaista jeste, dakle: ‘Tih šest spoljašnjih osnova čula su nepostojane’.” “Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, te stvari vidi kakve zaista jesu.

“Sestre, šta mislite? Je li svest o viđenom… svest o čutom… svest o omirisanom… svest o okušanom… svest o dodirnutom… svest o mišljenom postojana ili nepostojana?”—“Nepostojana, poštovani gospodine.”—“Je li ono što je nepostojano patnja ili sreća?”—“Patnja, poštovani gospodine.”—“Da li je, dakle, ono što je nepostojano, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’—“Nije, poštovani gospodine. A zašto? Zato, poštovani gospodine, što smo ih već videle, s punom mudrošću, onako kakvo zaista jeste, dakle: ‘Tih šest vrsta svesti su nepostojane’.” “Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, te stvari vidi kakve zaista jesu.

Sestre, zamislite uljanicu koja gori: ulje u njoj je nepostojano i podložno promeni, njen fitilj je nepostojan i podložan promeni, njezin plamen je nepostojan i podložan promeni, a i njezin sjaj je nepostojan i podložan promeni. Dakle, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Dok ova uljanica gori, njeno ulje, fitilj i plamen su nepostojani i podložni promeni, ali njezin sjaj je postojan, trajan, večan, nije podložan promeni’?”—“Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što su, plemeniti gospodine, dok ta uljanica gori, njeno ulje, fitilj jesu nepostojani i podložni promeni, zato i njezin sjaj mora biti nepostojan i podložan promeni.” “Isto tako, sestre, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Ovih šest unutrašnjih osnova čula su nepostojani i podložni promeni, ali prijatan, bolan i ni prijatan ni bolan osećaj koji neko doživljava na osnovu tih šest unutrašnjih osnova čula je postojan, trajan, večan, nije podložan promeni’?” “Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što, plemeniti gospodine, svaki osećaj nastaje na osnovu sa njim povezanog uslova, a sa nestankom sa njim povezanog uslova nestaje i taj osećaj. “Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, te stvari vidi kakve zaista jesu.

Sestre, zamislite veliko drvo: njegov koren je nepostojan i podložan promeni, njegovo stablo je nepostojano i podložno promeni, njegove grane su nepostojane i podložne promeni, njegova senka je nepostojana i podložna promeni. Dakle, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Koren, stablo, grane i lišće ovog velikog drveta su nepostojani i podložni promeni, ali njegova senta je postojana, trajna, večna, nije podložna promeni’?” “Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što su, plemeniti gospodine, koren, stablo, grane i lišće ovog velikog drveta nepostojani i podložni promeni, zato i njegova senka mora biti nepostojan i podložan promeni.” “Isto tako, sestre, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Ovih šest spoljašnjih osnova čula su nepostojani i podložni promeni, ali prijatan, bolan i ni prijatan ni bolan osećaj koji neko doživljava na osnovu tih šest spoljašnjih osnova čula je postojan, trajan, večan, nije podložan promeni’?” “Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što, plemeniti gospodine, svaki osećaj nastaje na osnovu sa njim povezanog uslova, [3] a sa nestankom sa njim povezanog uslova nestaje i taj osećaj. “Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, te stvari vidi kakve zaista jesu.

Sestre, zamislite veštog mesara ili njegovog pomoćnika koji ubije kravu i raspori je oštrim mesarskim nožem. Ne oštetivši joj meso i kožu, on iseče, odvoji i povadi joj sve tetive, žile i ligamente oštrim mesarskim nožem. A zatim, pošto je sve to povadio, on joj oguli kožu, te onda preko onoga što je ostalo ponovo razapne istu tu kožu. Da li bi govorio istinu ako bi ovako rekao: ‘Ova krava je spojena sa ovom kožom baš kao što je i ranije bila’?” “Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što, plemeniti gospodine, ako bi vešt mesar ili njegov pomoćnik ubio kravu… sve joj povadio, ogulio kožu, te onda preko onoga što je ostalo ponovo razapeo istu tu kožu i rekao: ‘Ova krava je spojena sa ovom kožom baš kao što je i ranije bila’, ipak bi ta krava bila odvojena od svoje kože.”

Sestre, dao sam vam ovo poređenje kako bih vam preneo značenje. A ovo je značenje: ‘Meso’ je naziv za šest unutrašnjih osnova čula. ‘Koža’ je naziv za šest spoljašnjih osnova čula. ‘Tetive, žile i ligamenti’ su naziv za opijenost i požudu. ‘Oštar mesarski nož’ je naziv za plemenitu mudrost—plemenitu mudrost koja seče, preseca i odvaja unutrašnje nečistoće, okove i veze.

Sestre, postoji sedam elemenata probuđenja zahvaljujući čijem razvijanju i negovanju monah, razumevši sam za sebe neposrednim znanjem, ovde i sada dostiže i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez mrlja, bez ikakvih nečistoća. Kojih sedam? Sestre, monah razvija svesnost kao elemenat probuđenja, koja se pospešuje životom u osami, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u obuzdanosti. On razvija istraživanje pojava kao elemenat probuđenja… energiju kao elemenat probuđenja… ushićenje kao elemenat probuđenja… smirenje kao elemenat probuđenja… koncentraciju kao elemenat probuđenja… spokojstvo kao elemenat probuđenja, koja se pospešuje životom u osami, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u obuzdanosti. To je sedam elemenata probuđenja zahvaljujući čijem razvijanju i negovanju monah, razumevši sam za sebe neposrednim znanjem, ovde i sada dostiže i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez mrlja, bez ikakvih nečistoća.

Kada je poštovani Nandaka ovako posavetovao monahinje, on se oprosti od njih ovim rečima: “Idite sad, sestre, vreme je.” Na to se monahinje, obradovane i zadovoljne rečima plemenitog Nandake, digoše sa svog mesta i pošto su se poklonile poštovanom Nandaki, otidoše, pazeći da im pri tome on uvek bude sa desne strane. One otidoše do Blaženog i pošto su mu se poklonile, stadoše sa strane. A Blaženi im reče: “Idite sad, sestre, vreme je.” Na to se monahinje pokloniše Blaženom i otidoše, pazeći da im pri tome on uvek bude sa desne strane.

Ubrzo pošto su otišle, Blaženi se obrati monasima: ‘Monasi, baš kao što dan pre praznika punog Meseca nema sumnje i neizvesnosti je li Mesec pun ili nije, jer Mesec očigledno nije pun, isto tako su ove monahinje zadovoljne Nandakinim podučavanjem Dhamme, ali njihova očekivanja još uvek nisu sasvim ispunjena.”

Onda se Blaženi obrati poštovanom Nandaki: “Zato, Nandaka, sutra bi trebalo da savetuješ monahinje da potpuno isti način.” “Da, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Nandaka. I tako se sledećeg jutra poštovani Nandaka obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač… (istovetno kao pasusi 4-14 gore sve do)… Na to se monahinje pokloniše Blaženom i otidoše, pazeći da im pri tome on uvek bude sa desne strane.

Ubrzo pošto su otišle, Blaženi se obrati monasima: ‘Monasi, baš kao što na sam praznik punog Meseca nema sumnje i neizvesnosti je li Mesec pun ili nije, jer Mesec očigledno jeste pun, isto tako su ove monahinje zadovoljne Nandakinim podučavanjem Dhamme i njihova očekivanja jesu sasvim ispunjena. Monasi, čak i najmanje uznapredovala među ovih petsto monahinja jeste ona koja je ušla u tok, nije više podložna propasti, sigurno će naći oslobođenje, neizbežno ide ka probuđenju.” Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.