Mađđhima Nikāya

Cula-Rahulovada sutta

147. Kratak savet Rāhuli

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

I dok je Blaženi boravio sam u meditaciji, ovakva mu se misao javila: “Stanja koja dozrevaju u oslobođenju su dozrela u Rāhuli. Kako bi bilo ako bih ga dalje uputio u razaranje mentalnih nečistoća?”

Onda, ujutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te otide u Sātthi u prošenje hrane. Kada je isprosio hranu u Sāvatthiju i vratio se, pošto je jeo, obrati se on poštovanom Rāhuli ovim rečima:

„Uzmi svoju prostirku za sedenje, Rāhula; hajdemo do Slepčevog gaja da tamo provedemo ostatak dana.“

„Da, poštovani gospodine“, odgovori poštovani Rāhula i uzevši svoju prostirku za sedenje, krete za Blaženim prateći ga u stopu.

A tom prilikom su hiljade božanstava pratile Blaženog, razmišljajući: „Danas će Blaženi dalje uputiti poštovanog Rāhulu u razaranje mentalnih nečistoća.“ Tako Blaženi otide do Slepčevog gaja i sede u podnožje nekog drveta, na unapred pripremljeno mesto. A poštovani Rāhula se pokloni Blaženom i sede sa strane. Tada Blaženi reče poštovanom Rāhuli:

„Šta misliš, Rāhula? Je li oko trajno ili prolazno?“—„Prolazno, poštovani gospodine.“—„Je li ono što je prolazno sreća ili patnja?“—„Patnja, poštovani gospodine.“—„Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno posmatrati ovako: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?“—„Ne, poštovani gospodine.“

„A šta misliš, Rāhula? Jesu li oblici… Je li svest o viđenom… Je li kontakt oka… Je li ijedan osećaj, ijedan opažaj, ijedan mentalni obrazac, ijedna svest koja nastane sa kontaktom oka kao uzrokom trajna ili prolazna?“ — „Prolazna, poštovani gospodine.“ — „Je li ono što je prolazno sreća ili patnja?“—„Patnja, poštovani gospodine.“—„Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno posmatrati ovako: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?“—„Ne, poštovani gospodine.“

„A šta misliš, Rāhula? Je li uvo trajno ili prolazno? … Je li nos trajan ili prolazan? … Je li jezik trajan ili prolazan? … Je li telo trajno ili prolazno? … Jesu li objekti uma… Je li svest o mišljenom… Je li kontakt uma… Je li ijedan osećaj, ijedan opažaj, ijedan mentalni obrazac, ijedna svest koja nastane sa kontaktom uma kao uzrokom trajna ili prolazna?“ — „Prolazna, poštovani gospodine.“ — „Je li ono što je prolazno sreća ili patnja?“—„Patnja, poštovani gospodine.“—„Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno posmatrati ovako: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?“—„Ne, poštovani gospodine.“

„Rāhula, kad to uvidi, dobro podučen plemeniti učenik nije više opčinjen okom, nije više opčinjen oblikom, nije više opčinjen svešću o viđenom, nije više opčinjen kontaktom oka i nije više opčinjen ijednim osećajem, ijednim opažajem, ijednim mentalnim obrascem, ijednom svešću koja nastane sa kontaktom oka kao urokom.

Nije više opčinjen uhom … Nije više opčinjen nosom … Nije više opčinjen jezikom … Nije više opčinjen telom … Nije više opčinjen umom, nije više opčinjen objektima uma, nije više opčinjen svešću o mišljenom, nije više opčinjen kontaktom uma i nije više opčinjen ijednim osećajem, ijednim opažajem, ijednim mentalnim obrascem, ijednom svešću koja nastane sa kontaktom uma kao urokom.

Pošto nije opčinjen, u njemu nema više žudnje. Sa prestankom žudnje [njegov um] postaje slobodan. Kada je slobodan, dolazi znanje: „Slobodan sam“. On razume: „Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno je ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja’.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Rāhula se obradova rečima Blaženog. I dok je ovaj govor još bio u toku, zahvaljujući nevezivanju, um poštovanog Rāhule postade oslobođen od nečistoća. A u onim hiljadama božanstava se javi potpuno čisto, savršeno viđenje Dhamme: „Sve što nastane podložno je i nestanku.“