Mađđhima Nikāya

Indriyabhavana sutta

152. Razvijanje svojstava

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Kađangale, u gaju mukhelu drveća.

Onda bramanski učenik Uttara, učenik bramana Parasariye, otide do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada ovaj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. A Blaženi ga upita:

„Uttara, da li braman Parasariya podučava svoje učenike razvijanju svojstava?

„Podučava, učitelju Gotama.“

„Ali kako on to, Uttara, podučava svoje učenike razvijanju svojstava?“

„Učitelju Gotama, podučava ih da ne vide oblike okom, ne čuju zvukove uhom. Tako braman Parasariya podučava svoje učenike razvijanju svojstava.“

„Ako je tako, Uttara, tada slep čovek i gluv čovek već imaju razvijena svojstva, prema onome što braman Parasariya kaže. Jer slep čovek ne vidi oblike okom i gluv čovek ne čuje zvukove uhom.“

Kad ovo bi rečeno, bramanski učenik Uttara, učenik Parasariyin, ništa ne reče, zbunjen, pognutih ramena i glave oborene, natmuren, bez ikakvog odgovora.

Na to Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Ānanda, braman Parasariya podučava svoje učenike razvijanju svojstava na jedan način, u okviru prakse Plemenitog najviše razvijanje svojstava jeste drugačije“.

“Sada je vreme, Blaženi, sada je vreme, Uzvišeni, da Blaženi poduči najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog. Pošto saslušaju Blaženog, monasi će to zapamtiti.“

“Onda slušaj, Ānanda, i dobro zapamti ono što ću reći.“

„Da, poštovani gospodine“, odgovori on. A blaženi ovako nastavi:

„Dakle, Ānanda, kakvo je to najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog? Tako, Ānanda, kada monah okom vidi oblik, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume: 'U meni je nastalo ono što je prijatno, nastalo ono što je neprijatno, nastalo ono što je i prijatno i neprijatno. Ali to jeste uslovljeno, grubo, nastalo na osnovu uslova; to je mirno, to uzvišeno, dakle spokojstvo'. Prijatno koje je nastalo, neprijatno koje je nastalo, i prijatno i neprijatno koje je nastalo nestaju u njemu i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao kad čovek dobrog vida otvori oči, pa ih zatvori ili zatvori oći, pa ih otvori, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema oblicima vidljivim okom.

I opet, Ānanda, kada monah uhom čuje zvuk, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao kad snažan čovek lako pucne prstima, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema zvucima čutim uhom.

I opet, Ānanda, kada monah nosom pomiriše miris, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što kišne kapi kliznu po lotosovom listu koji je malo nagnut i ne ostanu na njemu, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema mirisima pomirisnim nosom.

I opet, Ānanda, kada monah jezikom okusi ukus, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što snažan čovek lako može da ispljune pljuvačku što mu se nakupila na vrhu jezika, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema ukusima okušanim jezikom.

I opet, Ānanda, kada monah telom dodirne predmet, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što snažan čovek lako može da ispruži ruku ako je savijena ili je savije ako je ispružena, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema predmetima dodirnutim telom.

I opet, Ānanda, kada monah umom pozna predmet uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što čovek može dopustiti da na gvozdenu ploču koja se grejala ceo dan padnu dve-tri kapi vode, te će njihovo padanje možda biti sporo, ali one će brzo ispariti i nestati, isto tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog prema predmetima uma prepoznatih umom.

To je najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog.

A kako je to, Ānanda, neko učenik u višem vežbanju, onaj koji je stupio na put? Tako, Ānanda, kada monah okom vidi oblik… uhom čuje zvuk… nosom pomiriše miris… jezikom okusi ukus… telom dodirne predmet… umom pozna predmet uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno; on je postiđen, ponižen i zgađen prijatnim koje je nastalo, neprijatnim koje je nastalo, i prijatnim i neprijatnim koje je nastalo. Tako je neko učenik u višem vežbanju, onaj koji je stupio na put.

A kako je to, Ānanda, neko plemeniti sa razvijenim svojstvima? Tako, Ānanda, kada monah okom vidi oblik… uhom čuje zvuk… nosom pomiriše miris… jezikom okusi ukus… telom dodirne predmet… umom pozna predmet uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. I ako bi poželeo: 'Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom', on boravi opažajući neodbojno u odbojnom. I ako bi poželeo: 'Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom', on boravi opažajući odbojno u neodbojnom. I ako bi poželeo: 'Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom i neodbojnom', on boravi opažajući neodbojno u tome. I ako bi poželeo: 'Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom i odbojnom', on boravi opažajući odbojno u tome. I ako bi poželeo: 'Izbegavajući i odbojno i neodbojno, neka boravim u spokojstvu, sabran i potpuno svestan', on boravi u spokojstvu, sabran i potpuno svestan. Tako je neko plemeniti sa razvijenim svojstvima.

Tako sam, Ānanda, podučavao najviše razvijanje svojstava u okviru prakse Plemenitog, podučavao učenika u višem vežbanju, onog koji je stupio na put, kao što sam podučavao i plemenitog sa razvijenim svojstvima.

Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam ja učinio za tebe, Ānanda. Unaokolo su podnožja drveća, prazne kolibe. Meditiraj, Ānanda, ne odlaži ili ćeš kasnije žaliti. To je moje uputstvo za tebe.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženog.