Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se on obrati monasima: “Monasi”.—“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. Onda Blaženi ovako reče:

“Monasi podučiću vas govorom o obuzdavanju svih otrova. Dobro slušajte i zapamtite šta ću vam reći.”—“Da, poštovani gospodine”. A Blaženi ovako reče:

(Sažetak)

“Monasi, uklanjanje otrova je za onoga ko zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A šta to on zna i vidi? Ispravnu pažnju i pogrešnu pažnju. Kada je monah nepažljiv, još nenastali otrovi nastaju, a oni već nastali se pojačavaju. Kada je monah pažljiv, još nenastali otrovi ne nastaju, a već nastali otrovi nestaju.

Monasi, ima otrova koje treba ukloniti viđenjem. Ima otrova koje treba ukloniti obuzdavanjem. Ima otrova koje treba ukloniti korišćenjem. Ima otrova koje treba ukloniti podnošenjem. Ima otrova koje treba ukloniti izbegavanjem. Ima otrova koje treba ukloniti uklanjanjem. Ima otrova koje treba ukloniti razvijanjem.

(Otrovi Koje Treba Ukloniti Viđenjem)

A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti viđenjem? Ima slučajeva kada neznalica, prost čovek—koji ne poštuje plemenite, niti je upućen i uvežban u njihovoj Dhammi, onaj koji ne poštuje ljude od integriteta (sappurisa), niti je upućen ili uvežban u njihovoj Dhammi—ne vidi kojim stvarima vredi pokloniti pažnju ili kojim stvarima ne vredi pokloniti pažnju. I pošto je takav, on se ni ne zanima za stvari kojima vredi pokloniti pažnju i umesto toga se zanima za stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju.

A koje su to stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju, a on se za njih zanima? Svaka stvar zbog koje, kada na nju obrati pažnju, još nenastali otrov čulne želje u njemu nastaje, a već nastali otrov čulne želje se pojačava, još nenastali otrov žudnje za postojanjem u njemu nastaje, a već nastali otrov žudnje za postojanjem se pojačava, još nenastali otrov neznanja u njemu nastaje, a već nastali otrov neznanja se pojačava. To su stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju, a on se za njih zanima. A koje su to stvari kojima vredi pokloniti pažnju, a on se za njih ne zanima? Svaka stvar zbog koje, kada na nju obrati pažnju, još nenastali otrov čulne želje u njemu ni ne nastaje, a već nastali otrov čulne želje nestaje, još nenastali otrov žudnje za postojanjem u njemu ni ne nastaje, a već nastali otrov žudnje za postojanjem nestaje, još nenastali otrov neznanja u njemu ni ne nastaje, a već nastali otrov neznanja nestaje. To su stvari kojima vredi pokloniti pažnju, a on se na njih ne obazire. I upravo zato što obraća pažnju na stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju, a ne obraća na one kojima vredi pokloniti pažnju, upravo zato još nenastali otrovi u njemu nastaju, a oni već nastali se pojačavaju.

Ovako on pogrešno usmerava svoju pažnju: “Jesam li ja živeo u prošlosti? Ili nisam živeo u prošlosti? Šta sam ja bio u prošlom životu? Kakav sam bio u prošlom životu? Ako sam bio takav, gde sam živeo? Hoću li živeti i u budućnosti? Ili neću imati budući život? Šta ću biti u budućem životu? Kakav ću biti u budućem životu? Ako ću biti takav, gde ću živeti?” ili on lupa glavu o neposrednoj sadašnjosti: “Da li ja postojim? Ili ne postojim? Kakav sam ja? Otkud je ovo biće nastalo? Kuda ide?”

I dok on tako pažnju poklanja onome što ne bi trebalo, jedno od šest vrsta gledišta u njemu nastaje: Gledište “Sopstvo postoji” se u njemu javlja i učvršćuje; gledište “Sopstvo ne postoji” …; gledište “Sopstvom opažam sopstvo” …; gledište “Sopstvom opažam ne-sopstvo” …; gledište “Ne-sopstvom opažam sopstvo” se u njemu javlja i učvršćuje; ili pak ima gledište kao što je ovo: “Upravo ovo moje sopstvo je to koje govori i oseća i doživljava ovde i tamo plod dobrih i loših postupaka; ali ono je trajno, nepromenljivo, večno, ne podleže promeni i zauvek će trajati”. Ovo se, monasi, naziva šikarom gledišta, džunglom gledišta, iskrivljenošću gledišta, unakaženošću gledišta, okovom gledišta. Sapet okovima gledišta, neznalica, prost čovek ne oslobađa se rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja. Ne oslobađa se, kažem vam, od patnje.

Monasi, dobro upućen plemeniti učenik—onaj koji se obazire na plemenite, upućen je i dobro uvežban u njihovoj Dhammi, onaj koji poštuje ljude od integriteta, upućen je i dobro uvežban u njihovoj Dhammi—vidi kojim stvarima vredi pokloniti pažnju ili kojim stvarima ne vredi pokloniti pažnju. I pošto je takav, on se ni ne zanima stvarima kojima ne vredi pokloniti pažnju i umesto toga se zanima za stvari kojima vredi pokloniti pažnju.

A koje su to stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju i za koje se on ni ne zanima? Svaka stvar zbog koje, kada na nju obrati pažnju, još nenastali otrov čulne želje u njemu nastaje… (kao u odeljku 6) …a već nastali otrov neznanja se pojačava. To su stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju i za koje se on ni ne zanima. A koje su to stvari kojima vredi pokloniti pažnju i za koje se on zanima? Svaka stvar zbog koje, kada na nju obrati pažnju, još nenastali otrov čulne želje u njemu ni ne nastaje… (kao u pasusu 6) …a već nastali otrov neznanja nestaje. To su stvari kojima vredi pokloniti pažnju i za koje se on zanima. I upravo zato što ne obraća pažnju na stvari kojima ne vredi pokloniti pažnju, a obraća pažnju na one kojima vredi pokloniti pažnju, upravo zato još nenastali otrovi u njemu ni ne nastaju, a oni već nastali nestaju.

Ovako on mudro usmerava svoju pažnju: “Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do prestanka patnje”. I dok tako ispravno usmerava svoju pažnju, sa njega spadaju tri okova: uverenje da postoji sopstvo, sumnja i vezivanje za pravila i rituale. To su otrovi koje treba ukloniti viđenjem.

(Otrovi Koje Treba Ukloniti Obuzdavanjem)

A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti obuzdavanjem? Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, živi obuzdanog čula vida. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko živi neobuzdanog čula vida, nema otrova, nemira i groznice u onome ko živi obuzdanog čula vida. Razmišljajući na pravi način, živi on obuzdanog čula sluha… obuzdanog čula mirisa… obuzdanog čula ukusa… obuzdanog čula dodira… obuzdanog uma. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko živi neobuzdanog uma, nema otrova, nemira i groznice u onome ko živi obuzdanog uma. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti obuzdavanjem.

(Otrovi Koje Treba Ukloniti Korišćenjem)

A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti korišćenjem? Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, koristi svoj ogrtač samo da bi se zaštitio od hladnoće, da bi se zaštitio od vrućine, da bi se zaštitio od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo radi pokrivanja onih delova tela koje je nepristojno otkrivati.

Razmišljajući na pravi način, on isprošenu hranu ne koristi za zabavu, ni za omamljivanje, ni radi fizičke lepote i privlačnosti, već samo za ishranu i održavanje ovoga tela u životu, za uklanjanje njegovih bolova, kao potporu svetačkom životu, razmišljajući: “Ovako ću iskoreniti stari osećaj [gladi] i neću stvoriti novi osećaj [prejedenosti]; biću zdrav i živeti spokojno.”

Razmišljajući na pravi način, on svoje boravište koristi samo da bi se zaštitio od hladnoće, od vrućine, da bi se zaštitio od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo da bi se zaštitio od ćudi vremena i uživao u samoći.

Razmišljajući na pravi način, on lekove koristi samo da bi uklonio bolesti koje ga zadese i sačuvao dobro zdravlje.

I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ove četiri potrepštine ne koristi na ovakav način, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih tako koristi. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti korišćenjem.

(Otrovi Koje Treba Ukloniti Podnošwenjem)

A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti podnošenjem? Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, podnosi hladnoću i vrućinu, glad i žeđ, muve, komarce, vetar i sunce, gmizavce; on podnosi zlonamerne, ružne reči i telesne osećaje koji su, kada se jave, bolni, mučni, oštri, razdirući, neprijatni, iznurujući i ugrožavaju život. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ovakve stvari ne podnosi, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih podnosi. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti podnošenjem.

(Otrovi Koje Treba Ukloniti Izbegavanjem)

A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti izbegavanjem? Ima slučajeva kada je monah, razmišljajući na pravi način, izbegava divljeg slona, divljeg konja, divlje govedo, divljeg psa, zmiju, klade, bodljikavu šikaru, provaliju, liticu, jamu, kanal. Razmišljajući na pravi način, on izbegava da sedi na raznim neprikladnim mestima , da tumara raznim neprikladnim krajevima i da bude u društvu raznih loših prijatelja zbog čega bi njegovi drugi, mudri prijatelji u svetačkom životu mogli da posumnjaju u ispravnost njegovog ponašanja. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ne izbegava ovakve stvari, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih izbegava. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti izbegavanjem.

(Otrovi Koje Treba Ukloniti Napuštanjem)

A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti napuštanjem? Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, ne toleriše misao o čulnom zadovoljstvu koja se u njemu javila. On je napušta, uklanja, odbacuje i poništava. Razmišljajući na pravi način, ne toleriše misao ispunjenu zlom namerom koja se u njemu javila… misao ispunjenu okrutnošću… Razmišljajući na pravi način, ne toleriše rđave, štetne mentalne sadržaje koji se u njemu jave. On ih napušta, uklanja, odbacuje i poništava. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ne napušta ovakve stvari, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih napušta. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti napuštanjem.

(Otrovi Koje Treba Ukloniti Negovanjem)

A koji su to, monasi, otrovi koje treba ukloniti negovanjem? Ima slučajeva kada je monah, razmišljajući na pravi način, neguje svesnost (sati) kao elemenat probuđenja, a koja kada je podržana osamljenošću (viveka), obestrašćenošću (virāga) i prestankom (nirodha), za rezultat ima nevezivanje (vossagga). On neguje analizu mentalnih stanja (dhammavićaya) kao elemenat probuđenja… energičnost (viriya) kao elemenat probuđenja… radost (pīti) kao elemenat probuđenja… smirenost (passaddhi) kao elemenat probuđenja… koncentraciju (samadhi) kao elemenat probuđenja… spokojstvo (upekkhā) kao elemenat probuđenja, a koja kada je podržana osamljenošću, obestrašćenošću i prestankom, za rezultat ima nevezivanje. I dok bi otrovi, nemir i groznica mogli nastati u onome ko ne neguje ove elemente probuđenja, nema otrova, nemira i groznice u onome ko ih neguje. To su otrovi koje treba ukloniti negovanjem.

(Zaključak)

Monasi, kada monah otrove koje treba ukloniti viđenjem ukloni viđenjem, one koje treba ukloniti obuzdavanjem ukloni obuzdavanjem, one koje treba ukloniti korišćenjem ukloni korišćenjem, one koje treba ukloniti podnošenjem ukloni podnošenjem, one koje treba ukloniti izbegavanjem ukloni izbegavanjem, one koje treba ukloniti napuštanjem ukloni napuštanjem, one koje treba ukloniti negovanjem ukloni negovanjem, tek tada se on naziva monahom koji živi obuzdan u pogledu svih vrsta otrova. On je iskorenio želju, odbacio okove i—prozrevši obmanu—stigao na kraj patnje.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.