Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikoj šumi, u dvorani sa zabatima.

Tom prilikom je u Vesāliju boravio Saććaka, niganthin sin, veliki polemičar I oštrouman govornik, kojeg su mnogi smatrali svetim čovekom. Pred skupom u Vesāliju ovako je govorio: „Ne vidim asketu ili bramana, starešinu reda, starešinu grupe, učitelja grupe, čak i one koji tvrde da su usavršeni i potpuno probuđeni, a koji ne bi zadrhtao, stresao se i preznojio ispod pazuha ako bi se upustio u debatu sa mnom. Čak i kad bih poveo debatu sa običnim stubom, on bi zadrhtao i stresao se u debati sa mnom, pa šta da onda kažem za živog čoveka?“

Onda, rano ujutro, poštovani Assađi se obuče, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te se zaputi do Vesālija u prošenje hrane. A pošto je Saććaka, niganthin sin, hodao i tumarao radi vežbe, ugleda on još izdaleka poštovanog Assađija, te mu krete u susret i pozdravi se. Kada razmeniše učtive i prijateljske reči, Saććaka, niganthin sin, stade sa strane i reče mu:

„Učitelju Assađi, kako to asketa Gotama podučava svoje učenike? I na koji način je ta poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima?“

„Aggivessana, evo kako to asketa Gotama podučava svoje učenike i na koji način je ta poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima: ’Monasi, materijalni oblik je nepostojan, osećaj je nepostojan, opažaj je nepostojan, mentalni obrasci su nepostojani, svest jeste nepostojana. Monasi, materijalni oblik nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, opažaj nije sopstvo, mentalni obrasci nisu sopstvo, svest nije sopstvo. Sve uslovljene stvari jesu nepostojane, sve stvari su bez sopstva’. Tako asketa Gotama podučava svoje učenike i na taj način je poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima.“

„Ako je to ono što asketa Gotama tvrdi, onda zaista čujemo ono što jeste neprihvatljivo. Možda bismo se jednom prilikom mogli sresti sa učiteljem Gotamom i porazgovarati sa njim. Možda ga možemo odvratiti od takvog pogrešnog gledišta.“

U to vreme pet stotina Liććhavija se okupilo u lokalnoj skupštini radi nekog posla. I Saććaka, niganthin sin, otide do njih i reče: „Dođite, Liććhavi, dođite! Danas će biti debata između mene i askete Gotame. Ako asketa Gotama ustvrdi preda mnom ono što je ustvrdio preda mnom jedan od njegovih poznatih učenika, monah po imenu Assađi, tada, baš kao kad snažan čovek uhvati dugodlakog ovna, te krene da ga vuče ovamo onamo, krene da ga vuče unaokolo, i ja ću u debati vući asketu Gotamo ovamo onamo, i ja ću ga vući svuda unaokolo. Baš kao kad bi snažan radnik ubacio sito u duboku cisternu i uhvativši ga za krajeve, vukao ga ovamo onamo, vukao ga u krug, i ja ću u debati vući asketu Gotamo ovamo onamo, i ja ću ga vući svuda unaokolo. Baš kao kad bi taj snažan radnik izvukao sito iz vode i uhvativši ga za krajeve, protresao ga gore-dole, te ga okrenuo naopako, i ja ću u debati protresti asketu Gotamo gore-dole, i ja ću ga okrenuti naopako. Baš kao što bi slon od šezdeset godina jurnuo u duboko jezero i uživao igrajući kudeljinu igru, isto tako ću i ja uživati igrajući kudeljinu igru sa asketom Gotamom.“ Dođite, Liććhavi, dođite! Danas će biti debata između mene i askete Gotame.“

Na to neki među Liććhavima rekoše: „Kako asketa Gotama može pobiti tvrdnje Saććake, niganthinog sina? Upravo suprotno, Saććaka, niganthin sin, pobiće tvrdnje askete Gotame.“ A drugi Liććhavi rekoše: „Ko je Saććaka, niganthin sin, da pobije tvrdnje Blaženog? Upravo suprotno, Blaženi će pobiti tvrdnje Saććake, nigathinog sina.“ Potom Saććaka, niganthin sin, praćen sa pet stotina Liććhavija otide do dvorane sa zabatima, u Velikoj šumi.

A tom prilikom je jedan broj monaha je hodao na otvorenom tamo-amo meditirajući. Onda Saććaka, niganthin sin, otide do njih i upita: „Gospodo, gde boravi učitelj Gotama? Došli smo da vidimo učitelja Gotamu.“

„Blaženi je otišao u Veliku šumu, Aggivessana, i seo u podnožje drveta, da tamo provede ostatak dana.

Na to Saććaka, niganthin sin, praćen velikom grupom Liććhavija, zađe u Veliku šumu i stiže do Blaženog. Pozdravi se sa Blaženim, pa kada ovaj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. Neki od Liććhavija se pokloniše Blaženom i sedoše sa strane; drugi se pozdraviše sa Blaženim, pa kada ovaj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane; treći sklopiše ruke u znak poštovanja prema Blaženom i sedoše sa strane; neki u prisustvu Blaženog rekoše svoje ime i klan i sedoše sa strane; a neki ćutke sedoše sa strane.

Kada je Saććaka, niganthin sin, seo na svoje mesto, reče on Blaženom: „Želeo bih da pitam učitelja Gotamu neke stvari, ako bi učitelj Gotama bio tako ljubazan da mi odgovori.“

„Pitaj ono što želiš, Aggivessana.“

„Kako to učitelj Gotama podučava svoje učenike? I na koji način je ta poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima?“

„Aggivessana, evo kako podučavam svoje učenike i na koji način je ta moja poduka obično izložena mojim učenicima: ’Monasi, materijalni oblik je nepostojan, osećaj je nepostojan, opažaj je nepostojan, mentalni obrasci su nepostojani, svest jeste nepostojana. Monasi, materijalni oblik nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, opažaj nije sopstvo, mentalni obrasci nisu sopstvo, svest nije sopstvo. Sve uslovljene stvari jesu nepostojane, sve stvari jesu bez sopstva’. Tako podučavam svoje učenike i na taj način je moja poduka obično izložena mojim učenicima.“

„Učitelju Gotamo, pade mi sada na um jedno poređenje.“

„Objasni kakvo je to poređenje, Aggivessano“, reče Blaženi.

„Baš kao kada semenke i biljke, kakve god vrste bile, treba da izniknu, narastu i sazru, svaka to čini zahvaljujući zemlji, na osnovu zemlje; i koji god težački rad da treba obaviti, kakve god vrste bio, svaki je obavljen zahvaljujući zemlji, na osnovu zemlje—isto tako, učitelju Gotama, čovek ima materijalni oblik kao sopstvo i na osnovu materijalnog oblika stvara on zasluge i manjkavosti. Čovek ima osećaj kao sopstvo i na osnovu osećaja stvara on zasluge i manjkavosti. Čovek ima opažaj kao sopstvo i na osnovu opažaja stvara on zasluge i manjkavosti. Čovek ima mentalne obrasce kao sopstvo i na osnovu mentalnih obrazaca stvara on zasluge i manjkavosti. Čovek ima svest kao sopstvo i na osnovu svesti stvara on zasluge i manjkavosti.“

„Aggivessana, da li ti to tvrdiš: 'Materijalni oblik je moje sopstvo, osećaj je moje sopstvo, opažaj je moje sopstvo, obrasci volje su moje sopstvo, svest je moje sopstvo'?“

„Tvrdim, učitelju Gotama: 'Materijalni oblik je moje sopstvo, osećaj je moje sopstvo, opažaj je moje sopstvo, obrasci volje su moje sopstvo, svest je moje sopstvo'. A isto to tvrdi i ovo veliko mnoštvo ljudi oko nas.“

„Kakve veze ovo veliko mnoštvo ima sa tobom, Aggivessana? Molim te da se ograničiš samo na sopstvene tvrdnje.“

„Onda učitelju Gotama, ja tvrdim ovako: 'Materijalni oblik je moje sopstvo, osećaj je moje sopstvo, opažaj je moje sopstvo, obrasci volje su moje sopstvo, svest je moje sopstvo'.

„U tom slučaju, Aggivessana, imam pitanje za tebe. Odgovori kako misliš da treba. Šta misliš, Aggivessana? Da li miropomazan plemeniti kralj—na primer, Pasenadi, kralj Kosale, ili Ađatasattu Vedehiputta, kralj Magadhe, poseduje moć u sopstvenoj zemlji da pogubi one koji treba da budu pogubljeni, oglobi one koji treba da budu oglobljeni, protera one koji treba da budu proterani?“

„Učitelju Gotama, miropomazan plemeniti kralj—na primer, Pasenadi, kralj Kosale, ili Ađatasattu Vedehiputta, kralj Magadhe, poseduje moć u sopstvenoj zemlji i pogubi one koji treba da budu pogubljeni, oglobi one koji treba da budu oglobljeni, protera one koji treba da budu proterani. Jer čak i takve plemićke zajednice i plemena kao što su Vađđi i Malla imaju moć u sopstvenoj zemlji i pogube one koji treba da budu pogubljeni, oglobe one koji treba da budu oglobljeni, proteraju one koji treba da budu proterani. Tim pre bi to učinio miropomazan plemeniti kralj kao što je Pasenadi, kralj Kosale, ili Ađatasattu Vedehiputta, kralj Magadhe. Učitelju Gotamo, on bi to učinio i to sa punim pravom.“

„A šta misliš, Aggivessana? Kada kažeš: ’Materijalni oblik je moje sopstvo’, da li ti imaš moć nad materijalnim oblikom da kažeš: ’Neka moj oblik bude ovakav; neka moj oblik bude onakav?’ Kad ovo bi rečeno, Saććaka, niganthin sin, ostade nem.

Po drugi put Blaženi postavi isto pitanje i po drugi put Saććaka, niganthin sin, ostade nem. Na to mu Blaženi reče: „Aggivessana, odgovori sad. Sada nije vreme za ćutanje. Ako bilo ko, pošto mu je Tathāgata po treći put postavio razložno pitanje, još uvek ne odgovara, glava mu se upravo na tom mestu rasprsne na sedam delova.“

U tome se duh koji baca munje, sa gvozdenom munjom u plamenu, usijanom i užarenom, pojavi u vazduhu iznad Saććake, niganthinog sina, razmišljajući ovako: „Ako ovaj Saććaka, niganthin sin, pošto mu je Tathāgata po treći put postavio razložno pitanje, ne odgovori, glavu ću mu upravo na ovom mestu raspolutiti na sedam delova.“ Blaženi vide duha koji baca munje, baš kao i Saććaka, niganthin sin. I Saććaka, niganthin sin, se uplaši, usplahiri, izbezumi. Tragajući za skloništem, zaklonom i utočištem u Blaženom, on reče: „Pitaj me, učitelju Gotama, a ja ću odgovoriti.“

„Šta misliš, Aggivessana? Kada kažeš: ’Materijalni oblik je moje sopstvo’, da li ti imaš moć nad materijalnim oblikom da kažeš: ’Neka moj oblik bude ovakav; neka moj oblik bude onakav?’“—„Ne, učitelju Gotama.“

„Pazi, Aggivessana, pazi kako odgovaraš! Ono što si ranije rekao ne slaže se sa ovim što si rekao kasnije, niti se ovo što si rekao kasnije slaže sa onim što si rekao ranije. Šta misliš, Aggivessana? Kada kažeš: ’Osećaj je moje sopstvo’, da li ti imaš moć nad osećajem da kažeš: ’Neka moj osećaj bude ovakav; neka moj osećaj bude onakav?’“—„Ne, učitelju Gotama.“

„Pazi, Aggivessana, pazi kako odgovaraš! Ono što si ranije rekao ne slaže se sa ovim što si rekao kasnije, niti se ovo što si rekao kasnije slaže sa onim što si rekao ranije. Šta misliš, Aggivessana? Kada kažeš: ’Opažaj je moje sopstvo’, da li ti imaš moć nad opažajem da kažeš: ’Neka moj opažaj bude ovakav; neka moj opažaj bude onakav?’“—„Ne, učitelju Gotama.“

„Pazi, Aggivessana, pazi kako odgovaraš! Ono što si ranije rekao ne slaže se sa ovim što si rekao kasnije, niti se ovo što si rekao kasnije slaže sa onim što si rekao ranije. Šta misliš, Aggivessana? Kada kažeš: ’Mentalni obrasci su moje sopstvo’, da li ti imaš moć nad mentalnim obrascima da kažeš: ’Neka moji mentalni obrasci budu ovakvi; neka moji mentalni obrasci budu onakvi?’“—„Ne, učitelju Gotama.“

„Pazi, Aggivessana, pazi kako odgovaraš! Ono što si ranije rekao ne slaže se sa ovim što si rekao kasnije, niti se ovo što si rekao kasnije slaže sa onim što si rekao ranije. Šta misliš, Aggivessana? Kada kažeš: ’Svest je moje sopstvo’, da li ti imaš moć nad svešću da kažeš: ’Neka moja svest bude ovakva; neka moja svest bude onakva?’“—„Ne, učitelju Gotama.“

„Pazi, Aggivessana, pazi kako odgovaraš! Ono što si ranije rekao ne slaže se sa ovim što si rekao kasnije, niti se ovo što si rekao kasnije slaže sa onim što si rekao ranije. Šta misliš, Aggivessana, je li materijalni oblik trajan ili prolazan?“—„Prolazan, učitelju Gotama.“—„Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?“—„Patnja, učitelju Gotama.“—„Da li na ono što je prolazno, patnja i podložno promeni treba gledati ovako: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?“—„Ne, učitelju Gotama.“

Šta misliš, Aggivessana? Je li osećaj trajan ili prolazan?… Je li opažaj trajan ili prolazan?… Jesu li mentalni obrasci trajni ili prolazni?… Je li svest trajna ili prolazna?“—„Prolazna, učitelju Gotama.“—„Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?“—„Patnja, učitelju Gotama.“—„Da li na ono što je prolazno, patnja i podložno promeni treba gledati ovako: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?“—„Ne, učitelju Gotama.“

„Šta misliš, Aggivessana? Kada se neko veže za patnju, pribegava patnji, drži se patnje i ono što jeste patnja smatra: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’, može li on ikada da razume do kraja patnju ili da u njemu patnja bude potpuno uništena?“

„Kako bi to bilo moguće, učitelju Gotama? Ne, učitelju Gotama.“

“A šta misliš, Aggivessana? Ako je to tako, zar se ti nisi vezao za patnju, pribegavaš patnji, držiš se patnje i ono što jeste patnja smatraš: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?“

“Kako to ne bi bilo moguće, učitelju Gotamo? Da, učitelju Gotamo.”

“Zamisli čoveka kome treba dobra drvena građa, koji traga za dobrom drvenom građom, te uzme oštru sekiru i zađe u šumu, te tamo ugleda veliko drvo snažnog debla, pravo, mlado, glatke kore. Onda ga on poseče u korenu, odseče krošnju i krene da kida lišće. Ali dok kida lišće, on neće doći ni do drvenastog dela stabla, a kamoli do njegove srži. Isto tako, Aggivessana, kada te ja pritisnem, ispitujem i propitujem u vezi sa tvojom tvrdnjom, ispadne da si prazan, dezorijentisan i u zabludi. Ali ti si bio taj koji je skupom u Vesaliju tvrdio: ’Ne vidim asketu ili bramana, starešinu reda, starešinu grupe, učitelja grupe, čak i one koji tvrde da su usavršeni i potpuno probuđeni, a koji ne bi zadrhtao, stresao se i preznojio ispod pazuha ako bi se upustio u debatu sa mnom. Čak i kad bih poveo debatu sa običnim stubom, on bi zadrhtao i stresao se u debati sa mnom, pa šta da onda kažem za živog čoveka?’ A sada su kapljice znoja na tvom čelu, natopile ti ogrtač toliko da kaplju i na tlo. Ali na mom telu znoja sada nema.“ I Blaženi pred okupljenima otkri svoje telo zlatne boje. Kad ovo bi rečeno, Saććaka, nigathin sin, ostade nem, zbunjen, poguren i oborene glave, natmuren i bez ikakvog odgovora.

Na to Dummukha, sin Liććhavija, videvši Saććaku, niganthinog sina u takvom stanju, reče Blaženom: „Učitelju Gotamo, pade mi sada na um jedno poređenje.“

„Objasni kakvo je to poređenje, Dummukha“, reče Blaženi.

„Zamislite, poštovani gospodine, da nedaleko od sela ili grada postoji jezero i u njemu rak. I onda grupa dečaka i devojčica krene iz grada ili sela do tog jezera, uđe u vodu, izvuče raka iz vode i stavi ga na suvo. A kad god rak pruži krak da se pokrene, oni mu ga odseku, slome, zdrobe štapovima i kamenjem, tako da taj rak sa svi svojim udovima odsečnim, slomljenim, zdrobljenim, ne bi bio u stanju da se vrati u ono jezero i živi tamo kao i pre. Isto tako, sve akrobacije, zamagljivanja i vrdanja Saććake, niganthinog sina, Blaženi je zdrobio i sada ovaj nije ustanju ni da priđe ponovo Blaženom kako bi debatovali.“

Kad ovo bi rečeno, Saććaka, niganthin sin, reče mu: „Čekaj, Dummukha, čekaj! Ja ne pričam sa tobom, ja pričam sa učiteljem Gotamom.“

[Zatim nastavi:] „Da mi nastavimo naš razgovor, učitelju Gotama. Što se tiče običnih asketa i bramana, ovo je, mislim, bilo obično brbljanje. Ali na koji način je učenik askete Gotame taj koji sprovodi njegova uputstva, ko reaguje na njegov savet, ko je otišao izvan sumnje, oslobodio se nedoumica, postao neustrašiv i postao nezavisan od ostalih koji slede Učiteljev nauk?“

„Aggivessana, bilo koju vrstu materijalnog oblika, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, veliki ili mali, niži ili viši, dalek ili blizu—moj učenik vidi svaki materijalni oblik onako kakav on zaista jeste, sa ispravnom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Bilo koju vrstu osećaja… Bilo koju vrstu opažaja… Bilo koju vrstu mentalnih obrazaca… Bilo koju vrstu svesti, prošlu, buduću ili sadašnju, unutrašnju ili spoljašnju, veliku ili malu, nižu ili višu, daleku ili blizu—moj učenik vidi svaku svest onako kakva ona zaista jeste, sa ispravnom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Na taj način je moj učenik taj koji sprovodi moja uputstva, ko reaguje na moj savet, ko je otišao izvan sumnje, oslobodio se nedoumica, postao neustrašiv i postao nezavisan od ostalih koji slede Učiteljev nauk.“

„Učitelju Gotama, na koji način monah jeste arahant, uništenih mentalnih nečistoća, onaj ko je proživeo svetački život, učinio ono što je trebalo učiniti,odložio teret, dostigao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno je oslobođen krajnjim znanjem?“

„Aggivessana, bilo koju vrstu materijalnog oblika, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, veliki ili mali, niži ili viši, dalek ili blizu—monah je video svaki materijalni oblik onako kakav on zaista jeste, sa ispravnom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Bilo koju vrstu osećaja… Bilo koju vrstu opažaja… Bilo koju vrstu mentalnih obrazaca… Bilo koju vrstu svesti, prošlu, buduću ili sadašnju, unutrašnju ili spoljašnju, veliku ili malu, nižu ili višu, daleku ili blizu—monah je video svaku svest onako kakva ona zaista jeste, sa ispravnom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Na taj način monah jeste arahant, uništenih mentalnih nečistoća, onaj ko je proživeo svetački život, učinio ono što je trebalo učiniti,odložio teret, dostigao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno je oslobođen krajnjim znanjem.

Kada je monahov um tako oslobođen, on poseduje tri nenadmašna kvaliteta: nenadmašno viđenje, nenadmašno praktikovanje puta i nenadmašno oslobođenje. Kada je monah tako oslobođen, on i dalje slavi, poštuje i klanja se Tathāgati ovako: ’Blaženi jeste probuđen i podučava Dhammu koja vodi oslobođenju. Blaženi jeste ukroćen i podučava Dhammu koja vodi kroćenju samoga sebe. Blaženi jeste miran i podučava Dhammu kodi vodi miru. Blaženi jeste prešao na drugu obalu i podučava Dhammu koja vodi prelasku na drugu obalu. Blaženi je dostigao nibbānu i podučava Dhammu koja vodi dostizanju nibbāne’.“

Kad ovo bi rečeno, Saććaka, niganthin sin, odgovori: „Učitelju Gotama, bio sam smeo i drzak misleći da mogu u debati da napadnem učitelja Gotamu. Čovek može napasti poludelog slona i naći zaštitu, ali ne može napasti učitelja Gotamu i naći zaštitu. Čovek može napasti šumski požar i naći zaštitu, ali ne može napasti učitelja Gotamu i naći zaštitu. Čovek može napasti užasno otrovnu zmiju i naći zaštitu, ali ne može napasti učitelja Gotamu i naći zaštitu. Bio sam smeo i drzak misleći da mogu u debati da napadnem učitelja Gotamu.

Neka Blaženi zajedno sa monaškom Sanghom prihvati od mene poziv za obrok sutra.“ I Blaženi ćutke prihvati.

Potom, znajući da je Blaženi prihvatio, Saććaka, nighantin sin, obrati se Liććhavijima: „Čujte me, Liććhavi. Pozvao sam asketu Gotamu,zajedno sa monaškom Sanghom, sutra na obrok. Možete i vi doneti kod mene šta god mislite da bi bilo prikladno za njega.“

I kad je noć prošla, Liććhavi donesoše pet stotina ukrašenih posuda pirinča u mleku kao dar u hrani. Onda Saććaka, niganthin sin, naredi da se u njegovom parku pripreme različite vrste hrane, te posla poruku za Blaženog: „Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman.“

I tako, ujutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te zajedno sa monaškom Sanghom otide do parka Saććake, niganthinog sina, i sede na unapred pripremljeno mesto. Onda je Saććaka, niganthin sin, svojim rukama poslužio i različitim vrstama jela ugostio monašku Sanghu predvođenu Blaženim. Kada je Blaženi jeo i izvadio ruke iz činije, Saććaka, niganthin sin, sede na niže sedište, sa strane, te reče Blaženome: „Učitelju Gotama, neka zasluga i veliki plodovi ovog darivanja budu na sreću darivalaca.“

„Aggivessana, šta god da dolazi od davanja primaocu kao što si ti—onome ko nije oslobođen požude, nije oslobođen mržnje, nije oslobođen obmanutosti—to će biti za darovatelje. A šta god da dolazi od davanja primaocu kao što sam ja — onome ko jeste oslobođen požude, jeste oslobođen mržnje, jeste oslobođen obmanutosti—to će biti za tebe.“