Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: „Monasi.“—„Da, poštovani gospodine,“ odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, postoje četiri načina postupanja. Koja četiri? Postoji način postupanja koji je prijatan sada, ali u budućnosti dozreva kao bol. Postoji način postupanja koji je bolan sada i u budućnosti dozreva kao bol. Postoji način postupanja koji je bolan sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo. Postoji način postupanja koji je prijatan sada i u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo.

Koji je to, monasi, način postupanja koji je prijatan sada, ali u budućnosti dozreva kao bol? Monasi, ima asketa i bramana čije su učenje i gledišta ovakvi: ’Nema opasnosti u zadovoljstvima čula’. Oni glavačke uranjaju u zadovoljstva čula i zabavljaju se ženama asketama što nose kosu vezanu u punđu. Oni ovako kažu: ’Kakvu to opasnost u budućnosti vide ti dobri askete i bramani u zadovoljstvima čula, kada govore u prilog napuštanja zadovoljstava čula i opisuju potpuno razumevanje zadovoljstava čula? Prijatan je i poput pera lak dodir ruke ovih ženskih asketa!’ Tako oni glavačke uranjaju u zadovoljstva čula, a potom, posle sloma tela, posle smrti, preporađaju se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Tu doživljavaju bolne, mučne, razdiruće osećaje. Onda ovako kažu: ’Ovo je opasnost koju su u budućnosti videli ti dobri askete i bramani u zadovoljstvima čula, kada govore u prilog napuštanja zadovoljstava čula i opisuju potpuno razumevanje zadovoljstava čula. Jer upravo zbog zadovoljstava čula mi sada doživljavamo bolne, mučne, razdiruće osećaje’.

Monasi, zamislite da poslednjeg meseca sezone vrućina, mahuna maluva puzavice prsne i seme padne u podnožje sal drveta. A onda se božanstvo koje živi u tom drvetu prepadne, uznemiri i užasne; ali se prijatelji i drugovi tog božanstva, saplemenici i srodnici—božanstva vrtova, parkova, drveća i božanstva koja nastanjuju lekovito bilje, travu i drvo-vladara šume—okupe i ovako uveravaju to božanstvo: ’Ne plaši se, gospodine, ne plaši se. Možda će neki paun pojesti seme maluva puzavice ili će ga pojesti neka druga divlja životinja ili će ga šumski požar spaliti ili će ga drvoseče izgaziti ili će ga beli mravi izgristi ili možda ni ne može da pusti proklija’. Ali se desi da to seme ne pojede nijedan paun, niti ga pojede neka druga divlja životinja, niti ga šumski požar spali, niti ga drvoseče izgaze, niti ga beli mravi izgrizu i ono u stvari može da proklija. Onda, pošto je zalivano kišom iz kišnog oblaka, seme kasnije proklija i nežni izdanak maluva puzavice se obavije oko sal drveta. Na to božanstvo koje živi u tom drvetu pomisli: ’Kakvu to opasnost u budućnosti vide moji prijatelji i drugovi, saplemenici i srodnici… u tom semenu maluva puzavice kada su se okupili i onako me uveravali? Prijatan jeste dodir ovog nežnog izdanka maluva puzavice!’ A onda se puzavica obavije oko sal drveta, skroz ga prekrije, napravi zavesu oko njega i razdvoji glavne grane drveta. Božanstvu koje u njemu živi tada bi jasno: ’Ovo je opasnost u budućnosti koju su oni videli. Zbog tog semena maluva puzavice sada doživljavam bolne, mučne, razdiruće osećaje’.

Isto tako, monasi, ima asketa i bramana čije su učenje i gledišta ovakvi: ’Nema opasnosti u zadovoljstvima čula’… Onda ovako kažu: ’Ovo je opasnost koju su u budućnosti videli ti dobri askete i bramani u zadovoljstvima čula… koja mi sada doživljavamo kao bolne, mučne, razdiruće osećaje’. To je način postupanja koji je prijatan sada i u budućnosti dozreva kao bol.

A koji je to, monasi, način postupanja koji je bolan sada i u budućnosti dozreva kao bol? Tako, monasi, neko hoda nag, odbacuje konvencije, liže dlanove, ne odlazi kad ga pozovu, ne zaustavlja se kad ga zamole; ne prihvata hranu koju mu donesu, posebno pripreme ili ga pozovu na ručak; ne prima ništa iz posude, iz zdele, iz kuće, iz avana, od dvoje koji jedu zajedno, od trudnice, od žene koja doji, od žene koja leže kraj muškarca, sa mesta gde se hrana javno deli, sa mesta gde ima pasa ili muva, ne uzima ni ribu ni meso, ne pije alkohol, vino ili pivo. Drži se pravila da u jednoj kući uzme jedan zalogaj; da u dve kuće uzme dva zalogaja;… da u sedam kuća uzme sedam zalogaja. Živi na jednom tanjiru hrane dnevno, na dva tanjira hrane dnevno… na sedam tanjira hrane dnevno; uzima hranu jednom dnevno, jednom u dva dana… jednom u sedam dana i tako dalje sve do jednom u dve nedelje; istrajava u praksi uzimanja hrane u određenim intervalima. Jede zeleniš ili proso ili pirinač ili koru ili mahovinu ili pirinčanu plevu ili pirinčane mekinje ili brašno od sezama ili travu ili kravlji izmet. Živi od šumskog korenja ili voća, hrani se otpalim plodovima. Oblači se u kudelju, u mrtvački pokrov, u bačene krpe, u koru drveta, u kožu antilope, u trake od kože antilope, u pokrivač od ispletene trave, u životinjsko krzno, u sovina krila. Čupa sam sebi kosu i bradu, praktikuje redovno čupanje i kose i brade. Neprekidno stoji, odbijajući da sedne. Čuči bez prekida, stalno održava čučeći položaj. Napravi sebi ležaj od trnja. Živi praktikujući kupanje u vodi tri puta na dan, uključujući veče. Tako na mnoge načine praktikuje mučenje i umrtvljavanje tela. A potom, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. To je način postupanja koji je bolan sada i u budućnosti dozreva kao bol.

A koji je to, monasi, način postupanja koji je bolan sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo? Tako, monasi, neko po prirodi ima snažnu požudu, te neprekidno doživljava bol i tugu rođene iz požude; po prirodi ima snažnu mržnju, te neprekidno doživljava bol i tugu rođene iz mržnje; po prirodi ima snažnu obmanutost, te neprekidno doživljava bol i tugu rođene iz obmanutosti. No, iako u bolu i tugi, lica oblivenog suzama, ipak on vodi ispravan i čist svetački život. A potom, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se on na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu. To je način postupanja koji je bolan sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo.

A koji je to, monasi, način postupanja koji je prijatan sada i u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo? Tako, monasi, neko po prirodi nema snažnu požudu, te ne doživljava neprekidno bol i tugu rođene iz požude; po prirodi nema snažnu mržnju, te ne doživljava neprekidno bol i tugu rođene iz mržnje; po prirodi nema snažnu obmanutost, te ne doživljava neprekidno bol i tugu rođene iz obmanutosti. I tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, on ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… Sa smirivanjem usmerenosti misli i razmišljanja, on ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… Sa bleđenjem i ushićenja… on ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Sa napuštanjem zadovoljstva i bola… on ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja… A potom, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se on na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu. To je način postupanja koji je prijatan sada i u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo. To su, monasi, četiri načina postupanja.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.