Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji naroda Koliya, u gradu po imenu Haliddavasana.

Tada Puñña, iz naroda Koliya, asketa volovskog zaveta , i sa njime takode Seniya, goli asketa psećeg zaveta, dođoše do Blaženoga, pa se Puñña , asketa volovskog zaveta, pokloni Blaženome i sede sa strane, dok se Seniya, goli asketa psećeg zaveta, učtivo pozdravi sa njim i pošto su završili pozdravljanje i prijateljski razgovor, takođe sede sa strane sklupčavši se poput psa. Pošto Puñña, asketa volovskog zaveta sede, on ovako upita Blaženoga: “Poštovani gospodine, ovaj goli asketa psećeg zaveta Seniya čini ono što je teško činiti: jede hranu tek kada je bačena na tlo. Odavno je on uzeo taj pseći zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?” “Dovoljno je , Puñña. Ne postavljaj mi takvo pitanje.” Drugi put… I treći put Puñña, asketa volovskog zaveta, upita Blaženoga: “Poštovani gospodine, ovaj goli asketa psećeg zaveta Seniya čini ono što je teško činiti: jede hranu tek kada je bačena na tlo. Odavno je on uzeo taj pseći zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?” “Dobro, Puñña, pošto svakako ne mogu da te odvratim kad kažem: ‘Neka ovo što si rekao, Puñña, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje’, odgovoriću ti.

Dakle, Puñña, neko razvija pseći zavet potpuno i neograničeno, razvija pseće navike potpuno i neograničeno, razvija pseći um potpuno i neograničeno, razvija pseće ponašanje potpuno i neograničeno. Radeći tako, posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa u društvu pasa. Ali ako pri svemu tome ovako razmišlja: ‘Ovom vrlinom, zavetom, asketizmom ili svetačkim životom postaću (veliko) božanstvo ili neko (manje) božanstvo’, to je pogrešno stanovište u tom slučaju. A za onoga sa pogrešnim stanovištem postoje dve sudbine: pakao ili životinjska materica. Dakle, Puñña, ako je njegov pseći zavet savršen, odvešće ga u društvo pasa; ako nije, odvešće ga u pakao.”

Kada ovo beše izrečeno, Seniya, goli asketa psećeg zaveta, zacvile i grunuše mu suze. Tada Blaženi reče Puññi, sinu naroda Koliya i asketi volovskog zaveta: “Puñña, nisam te mogao odvratiti kad rekoh: ‘Dovoljno je, Puñña. Ne postavljaj mi takvo pitanje’.” “Poštovani gospodine, ja ne plačem zato što je tako govorio Blaženi. Već zato što sam tako davno uzeo taj pseći zavet i tako dugo ga praktikovao. Poštovani gospodine, ovde je i ovaj Puñña, sin naroda Koliya i asketa volovskog zaveta; odavno je on uzeo taj volovski zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?” “Dovoljno je, Seniya. Ne postavljaj mi takvo pitanje.” Drugi put… I treći put Seniya, goli asketa psećeg zaveta, upita Blaženoga: “Poštovani gospodine, ovde je i ovaj Puñña, sin naroda Koliya i asketa volovskog zaveta; odavno je on uzeo taj volovski zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?” “Dobro, Seniya, pošto ne mogu da te odvratim kad kažem: ‘Neka ovo što si rekao Seniya, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje’, odgovoriću ti.

Dakle, Seniya, neko razvija volovski zavet potpuno i neograničeno, razvija volovsku naviku potpuno i neograničeno, razvija volovski um potpuno i neograničeno, razvija volovsko ponašanje potpuno i neograničeno. Radeći tako, posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa u društvu volova. Ali ako on pri svemu tome ovako razmišlja: “Ovom vrlinom, zavetom, asketizmom ili aketskim životom postaću (veliko) božanstvo ili neko (manje) božanstvo, to je pogrešno stanovište u tom slučaju. A za onoga sa pogrešnim stanovištem postoje dve sudbine: pakao ili životinjska materica. Dakle, Seniya, ako je njegov volovski zavet savršen odvešće ga u društvo volova; ako nije, odvešće ga u pakao.”

Kada ovo beše izrečeno, Puñña, sin naroda Koliya i asketa volovskog zaveta, zacvile i grunuše mu suze. Tada Blaženi reče Seniyi, golom asketi psećeg zaveta: “Seniya, nisam te mogao odvratiti kada rekoh: ‘Dovoljno je, Seniya. Ne postavljaj mi takvo pitanje’.” “Poštovani gospodine, ja ne plačem zato što je tako govorio Blaženi. Već zato što sam tako davno uzeo taj volovski zavet i tako dugo ga praktikovao. Poštovani gospodine, ovakvo je moje poverenje u Blaženog: ‘Blaženi može da me pouči Dhammi na takav način da izbegnem ovaj volovski zavet i da ovaj goli asketa psećeg zaveta napusti taj pseći zavet.” “Onda, Puñña, dobro slušaj i pazi na ono što ću ti reći.”—“Da, poštovani gospodine,” odgovori on. A Blaženi mu ovako reče:

“Puñña, pošto sam došao do neposrednog znanja, objavio sam da postoje četiri vrste kamme. Koje četiri? Postoji tamna kamma sa tamnim posledicama, postoji svetla kamma sa svetlim posledicama, postoji tamna-i-svetla kamma sa tamnim-i-svetlim posledicama i postoji kamma koja nije ni tamna ni svetla sa ni-tamnim-ni-svetlim posledicama, koja vodi do iscrpljivanja kamme.

Kakva je to tamna kamma sa tamnim posledicama? Neko stvara (kammički) telesni proces (povezan) sa bolom, stvara (kammički) verbalni proces (povezan) sa bolom, stvara (kammički) mentalni proces (povezan) sa bolom. Čineći tako, on se ponovo rađa u svetu ispunjenom bolom. Kada se to dogodi, bolni kontakti (putem oka, uva, nosa, jezika, tela i uma) ga pogađaju. Kada ga oni pogode, ispunjen je bolnim osećajima toliko snažnim kao da se nalazi u paklu. Tako se svako biće preporađa u zavisnosti od samoga sebe : preporađa se zahvaljujući kammi koju je samo stvorilo. Kada se ponovo rodi slede kontakti. Zato kažem da su bića naslednici sopstvene kamme. Ovo je kamma sa tamnim posledicama.

A kakva je to kamma sa svetlim posledicama? Neko stvara (kammički) telesni proces koji nije (povezan) sa bolom, stvara (kammički) verbalni proces koji nije (povezan) sa bolom, stvara (kammički) mentalni proces koji nije (povezan) sa bolom. Čineći tako, on se rađa u svetu u kojem nema bola. Kada se to dogodi, u kontaktima koji slede nema bola. Uz takve kontakte, on je ispunjen osećajima lišenim bola, tako prijatnim kao što je to slučaj sa subakinima, božanstvima blistave slave. Tako se svako biće preporađa u zavisnosti od samoga sebe: preporađa se zahvaljujući kammi koju je stvorilo. Kada se ponovo rodi slede kontakti. Zato kažem da su bića naslednici sopstvene kamme. Ovo se naziva svetlom kammom sa svetlim posledicama.

Šta je tamna-i-svetla kamma sa tamnim-i-svetlim posledicama? Neko stvara (kammički) telesni proces koji je (povezan) sa bolom i nije (povezan) sa bolom… verbalni proces… mentalni proces koji je (povezan) sa bolom i nije (povezan) sa bolom. Čineći tako, on se ponovo rađa u svetu u kojem ima i nema bola. Kada se to dogodi, u kontaktima koji slede i ima i nema bola. Uz takve kontakte, ispunjen je osećajima koji su bolni i osećajima koji nisu bolni, mešavinom zadovoljstva i patnje, kao što je to slučaj sa ljudima, nekim božanstvima i stanovnicima nekih nižih sfera. Tako se svako biće preporađa u zavisnosti od samoga sebe: preporađa se zahvaljujući kammi koju je stvorilo. Kada se ponovo rodi slede kontakti. Zato kažem da su bića naslednici sopstvene kamme. Ovo se naziva tamnom-i-svetlom kammom sa tamnim-i-svetlim posledicama.

Šta je ni-tamna-ni-svetla kamma sa ni-tamnim-ni-svetlim posledicama, koja vodi do iskorenjivanja kamme? U pogledu prethodne (tri vrste kamme), svaka volja da se izbegne ona vrsta kamme koja je tamna sa tamnim posledicama, svaka volja da se izbegne ona vrsta kamme koja je svetla sa svetlim posledicama i svaka volja da se izbegne ona vrsta kamme koja je tamna-i-svetla sa tamnim-i-svetlim posledicama: to se naziva ni-tamnom-ni-svetlom kammom sa ni-tamnim-ni-svetlim posledicama. Ovo su četiri vrste postupaka (kamma) koje sam objavio pošto sam ih razumeo neposrednim znanjem.”

Pošto ovo beše saopšteno, Puñña, sin naroda Koliya i asketa volovskog zaveta, reče Blaženome: “Izvrsno, učitelju Gotamo! Izvrsno, učitelju Gotamo! Na više načina je učitelj Gotama razjasnio Dhammu, kao da je ispravio ono što je do tada stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put onome ko je zalutao, uneo svetiljku u tamu kako bi oni koji imaju oči mogli da vide. Priklanjam se kao utočištu učitelju Gotami, Dhammi i Sanghi. Neka me od danas učitelj Gotama smatra svojim nezaređenim sledbenikom koji je do kraja života u njemu pronašao utočište.”

A Seniya, goli asketa psećeg zaveta, reče: “Izvrsno, učitelju Gotamo!… Učitelj Gotama je razjasnio Dhammu… kako bi oni koji imaju oči mogli da vide. Priklanjam se kao utočištu učitelju Gotami, Dhammi i Sanghi. Želeo bih da se priključim beskućnicima (pabađđa) pod vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje.”

“Seniya, onaj ko je prethodno pripadao drugom redu i želi da se priključi beskućnicima i primi puno zaređenje u Dhammi i monaškim pravilima mora provesti prethodno četiri probna meseca. Posle četiri probna meseca bhikhhui, ako su zadovoljni njime, primaju ga u beskućništvo i daju mu takođe puno zaređenje, tako da i sam postaje bhikkhu.” “Poštovani gospodine, ako oni koji su prethodno pripadali drugom redu, a žele da se priključe beskućnicima i prime puno zaređenje u Dhammi i monaškim pravilima moraju provesti prethodno četiri probna meseca. A posle četiri probna meseca, ako su bhikkhui zadovoljni njima, primaju ih u beskućništvo i daju im takođe puno zaređenje, tako da i sami postaju bhikkhui, ja ću na probi provesti četiri godine, a posle te četiri godine neka me bhikkhui, ako su zadovoljni mnome, prime u beskućništvo i daju mi puno zaređenje.”

I tako Seniya, goli asketi psećeg zaveta, primi od Blaženog puno zaređenje i bi primljen među beskućnike. Nedugo posle punog zaređenja, boraveći u samoći, daleko od ljudi, istrajan, revnostan i obuzdan, blaženi Seniya došavši do neposrednog znanja ovde i sada uđe i ustali se u tome vrhovnom stanju radi kojeg ljudi plemenitog roda napuštaju domove odlazeći u beskućnike. Njegovo neposredno znanje beše: “Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti.” I blaženi Seniya postade jedan od arahanta.