Mađđhima Nikāya

Ākankheyya sutta

6. Ako bi monah poželeo

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: “Monasi”.—“Da. gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

“Monasi, živite napredujući u vrlini, napredujući u Patimokkhi, obuzdani granicama Patimokkhe, savršenog ponašanja i područja delovanja, videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežbajte sebe prihvativši pravila vežbanja.

Ako bi monah poželeo: ‘Neka budem drag i blizak svojim saputnicima u svetačkom životu, neka me poštuju i cene’, onda nek se drži pravila morala, bude predan unutrašnjoj smirenosti uma, neka ne zapostavlja meditaciju, neka neguje uvid i živi na osamljenom mestu.”

Ako bi monah poželeo: ‘Neka budem onaj kojem poklanjaju ogrtače, hranu, prenoćište i lekove’, onda nek se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka onima koji mi poklanjaju ogrtače, hranu, prenoćište i lekove takva velikodušnost donese veliki plod i korist’, onda nek se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Kada me se moji srodnici i sunarodnici koji su preminuli sete uma ispunjenog poverenjem, neka im to donese veliki plod i veliku dobrobit’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka postanem pobednik nad nezadovoljstvom i ushićenjem, neka me nezadovoljstvo i ushićenje ne pobede; neka živim nadilazeći nezadovoljstvo i ushićenje kad god se pojave’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka postanem pobednik nad strahom i strepnjom, neka me strah i strepnja ne pobede; neka živim nadilazeći strah i strepnju kad god se pojave’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka postanem onaj koji može da po želji, bez muke i poteškoća, dostigne četiri zadubljenja koja čine viši um i pružaju prijatno boravište ovde i sada’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka ih dosegnem telom i boravim u onim oslobođenjima koja su mirna i nematerijalna, prevazilazeći oblike’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka sa razaranjem tri okova postanem onaj koji “ulazi u tok”, onaj koji više nije podložan patnji, već je predodređen [za oslobađanje], hita ka probuđenju’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka sa razaranjem tri okova i sa slabljenjem pohlepe, mržnje i obmanutosti, postanem “jednom povratnik”, koji se na ovaj svet vraća samo još jednom, da bi okončao patnju’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka sa razaranjem pet nižih okova sebi obezbedim spontano preporađanje [u Čistim boravištima] i tu dosegnem konačnu nibbanu, više se ne vrativši iz tog sveta’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo : ‘Neka ovladam različitim vrstama natprirodnih moći: iz jednog se bića pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja kao iz vode; hoda po vodi a da je ni ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom skrštenih nogu kao ptica na krilima, pa rukom dotiče i gladi Mesec i Sunce, iako su tako moćni i veliki; telesno se uzdiže u svet boga Brahme’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka uz pomoć božanskog sluha, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski, čujem obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka znam misli drugih bića, drugih osoba, obujmivši njihovu svest svojom svešću. Neka um ispunjen strašću vidim kao um ispunjen strašću, a um bez strasti kao um bez strasti. Neka um ispunjen mržnjom vidim kao um ispunjen mržnjom, a um bez mržnje kao um bez mržnje. Neka obmanut um vidim kao obmanut um, a neobmanut um kao neobmanut um. Neka sabran um vidim kao sabran um, a rastresen um kao rastresen um. Neka uznesen um vidim kao uznesen um, a neuznesen um kao neuznesen um. Neka inferioran um vidim kao inferioran um, a nenadmašan um kao nenadmašan um. Neka skoncentrisan um vidim kao skoncentrisan um, a neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Neka oslobođen um vidim kao oslobođen um, a neoslobođen um kao neoslobođen um’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka se setim mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva… pet, deset… pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. “Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde.” Neka se tako sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka uz pomoć duhovnog oka (dibba-ćakkhu), pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko—vidim bića kako umiru i ponovo se rađaju i vidim kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom: “Ova bića—koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima—posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu. Ali neka druga bića—koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima—posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu.” Neka tako vidim—uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski—bića kako umiru i ponovo se rađaju i vidim kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom’, onda neka se drži pravila morala…

Ako bi monah poželeo: ‘Neka, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada uđem i boravim u stanju oslobođenosti uma, oslobođenosti mudrošću, koje je bez nečistoća, svako od njih uklonjeno’ , onda neka se drži pravila morala, bude predan unutrašnjoj smirenosti uma, neka ne zapostavlja meditaciju, neka neguje uvid i živi na osamljenom mestu.

Sa tim u vezi beše rečeno: ‘Monasi, živite napredujući u vrlini, napredujući u Patimokkhi, obuzdani granicama Patimokkhe, savršenog ponašanja i područja delovanja, videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežbajte sebe prihvativši pravila vežbanja’.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.