Mađđhima Nikāya

Samanamandika sutta

78. Govor Samaṇamaṇḍikāputti

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tom prilikom lutalica Uggāhamāna Samaṇamaṇḍikāputta boravio je u Mallikinom parku, na nadaleko poznatoj Tinduka plantaži namenjenoj filozofskim raspravama, zajedno sa velikom grupom lutalica, zajedno sa čak trista lutalica.

A drvodelja Pañćakanga izašao je iz Sāvatthija u podne, kako bi video Blaženog. I onda pomisli: „Nije pravo vreme da vidim Blaženog; još uvek je u osami. Niti je pravo vreme da posetim monahe vredne poštovanja; još uvek su u osami. Kako bi bilo da odem do Mallikinog parka, do lutalice Uggāhamāna Samaṇamaṇḍikāputte?“ Tako i ode do Mallikinog parka.

Tom prilikom lutalica Uggāhamāna je sedeo sa velikom grupom drugih lutalica, koji su pravili veliku galamu i žučno raspravljali o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima i kraljevim savetnicima, razbojnicima, vojskama, opasnostima, bitkama, hrani, piću, odeći, ležajima, cvetnim vencima, mirisima, rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima, zemljama, ženama, herojima, ulicama, izvorima, pokojnicima, raznim sitnicama, nastanku sveta, nastanku mora, jesu li stvari ovakve ili onakve.

Onda lutalica Uggāhamāna opazi još izdaleka drvodelju Pañćakangu kako dolazi. Kad ga je video, poče da utišava okupljene ovim rečima: „Prijatelji, budite tihi; prijatelji, ne pravite buku. Evo ga dolazi drvodelja Pañćakanga, učenik askete Gotame, jedan od u belo obučenih nezaređenih sledbenika askete Gotame, koji borave kraj Sāvatthija. Ti poštovani vole tišinu, uvežbani su da žive u tišini, oni hvale tišinu. Ako se utišamo, možda će poželeti da nam se pridruži.“ Na to se lutalice utišaše.

Drvodelja Pañćakanga dođe do lutalice Uggāhamāne i pozdravi se sa njim. Kada je taj učtiv i prijateljski razgovor bio završen, sede on sa strane. A lutalica Uggāhamāna mu reče:

„Drvodeljo, kada čovek poseduje četiri kvaliteta, opisujem ga kao ispunjenog u onome što je korisno, usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu. Koja četiri? Tako on ne čini ništa loše telom, ne izgovara loše reči, nema loše namere i ne izdržava se od bilo kakvog lošeg zanimanja. Kada čovek poseduje ta četiri kvaliteta, opisujem ga kao ispunjenog u onome što je korisno, usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu.“

Drvodelja Pañćakanga nije ni odobrio niti negirao reči lutalice Uggāhamāne. Umesto toga, ustade sa mesta na kojem je sedeo i ode razmišljajući: „Značenje ovih reči saznaću u prisustvu Blaženog“.

Kada je stigao kod Blaženog i pošto se poklonio, sede on sa strane i ispriča Blaženom razgovor sa lutalicom Uggāhamānom. Na to Blaženi reče:

„Kad bi to bilo tačno, tada bi prema rečima lutalice Uggāhamāne i malo dete koje leži u kolevci bilo neko ko je ispunjen u onome što je korisno, usavršen u onome što je korisno, neko ko je dostigao najviši cilj, nepobedivi asketa. Jer to malo dete u kolevci čak ne zna ni pojam ’tela’, pa kako bi onda moglo da učini nešto loše telom, sem običnog meškoljenja? Malo dete u kolevci čak ne zna ni pojam ’govora’, pa kako bi onda moglo da izgovara loše reči, sem običnog plakanja? Malo dete u kolevci čak ne zna ni pojam ’namere’, pa kakva bi onda loša namera mogla biti sem običnog durenja? Malo dete u kolevci čak ne zna ni pojam ’izdržavanja’, pa kako bi onda moglo sebe da izdržava od bilo kakvog lošeg zanimanja, sem običnog sisanja na majčinim grudima? Kad bi to bilo tačno, tada bi prema rečima lutalice Uggāhamāne i malo dete koje leži u kolevci bilo neko ko je ispunjen u onome što je korisno…

Kada čovek poseduje četiri kvaliteta, drvodeljo, ja ga ne opisujem kao ispunjenog u onome što je korisno ili usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu, već kao nekog ko je u istoj kategoriji sa malim detetom koje leži u kolevci. Koja četiri? Tako on ne čini ništa loše telom, ne izgovara loše reči, nema loše namere i ne izdržava se od bilo kakvog lošeg zanimanja. Kada čovek poseduje ta četiri kvaliteta, ja ga ne opisujem kao ispunjenog u onome što je korisno… već kao nekog ko je u istoj kategoriji sa malim detetom koje leži u kolevci.

Drvodeljo, kada čovek poseduje deset kvaliteta, opisujem ga kao ispunjenog u onome što je korisno ili usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu. [Ali pre svega] kažem, to treba razumeti ovako: ’Ovo su štetne navike’, i ovako: ’Štetne navike izviru odavde’, i ovako ’Štetne navike nestaju bez ostatka ovde’, i ovako ’Onaj ko ovako vežba u stvari vežba put ka nestanku štetnih navika’. Kažem, to treba razumeti ovako: ’Ovo su korisne navike’, i ovako: ’Korisne navike izviru odavde’, i ovako ’Korisne navike nestaju bez ostatka ovde’, i ovako ’Onaj ko ovako vežba u stvari vežba put ka nestanku korisnih navika’. Kažem, to treba razumeti ovako: ’Ovo su štetne namere’, i ovako: ’Štetne namere izviru odavde’, i ovako ’Štetne namere nestaju bez ostatka ovde’, i ovako ’Onaj ko ovako vežba u stvari vežba put ka nestanku štetnih namera’. Kažem, to treba razumeti ovako: ’Ovo su korisne namere’, i ovako: ’Korisne namere izviru odavde’, i ovako ’Korisne namere nestaju bez ostatka ovde’, i ovako ’Onaj ko ovako vežba u stvari vežba put ka nestanku korisnih namera’.

Koje su to štetne navike? To su štetni postupci telom, štetni postupci govorom i loš način zarađivanja za život. To se naziva lošim navikama.

A odakle izviru te štetne navike? Njihov izvor je ovakav: za njih treba reći da izviru iz uma. Kakvog uma? Iako je um mnogostruk, raznolik i sa različitim aspektima, postoji um koji je pogođen požudom, mržnjom i obmanutošću. Štetne navike izviru odatle.

A gde te štetne navike nestaju bez ostatka? Njihovo nestajanje je ovakvo: tako monah napušta telom učinjena loša dela i razvija telom učinjena dobra dela; on napušta govorom učinjena loša dela i razvija govorom učinjena dobra dela; on napušta umom učinjena loša dela i razvija umom učinjena dobra dela; on napušta loš način zarađivanja za život i razvija dobar način zarađivanja za život. Tu štetne navike nestaju bez ostatka.

A kako on vežba put ka nestanku štetnih navika? Tako monah u sebi budi odlučnost za nenastajanje još nenastalih nepovoljnih mentalnih stanja, on ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. On u sebi budi odlučnost za napuštanje već nastalih nepovoljnih mentalnih stanja… On u sebi budi odlučnost za nastajanje još nenastalih povoljnih mentalnih stanja… On u sebi budi odlučnost za održavanje, neiščezavanje, jačanje, uvećavanje i potpuno ispunjenje već nastalih povoljnih mentalnih stanja, on ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. Onaj ko tako vežba, vežba put ka nestanku štetnih navika.

Koje su to korisne navike? To su korisni postupci telom, korisni postupci govorom i pročišćenje načina zarađivanja za život. To se naziva korisnim navikama.

A odakle izviru te korisne navike? Njihov izvor je ovakav: za njih treba reći da izviru iz uma. Kakvog uma? Iako je um mnogostruk, raznolik i sa različitim aspektima, postoji um koji nije pogođen požudom, mržnjom i obmanutošću. Korisne navike izviru odatle.

A gde te korisne navike nestaju bez ostatka? Njihovo nestajanje je ovakvo: tako je monah ispunjen vrlinom, ali sebe ne poistovećuje sa vrlinom i razume onako kako zaista jeste, da je oslobođenje uma i oslobođenje mudrošću mesto gde te korisne navike nestaju bez ostatka.

A kako on vežba put ka nestanku korisnih navika? Tako monah u sebi budi odlučnost za nenastajanje još nenastalih nepovoljnih mentalnih stanja… za održavanje, neiščezavanje, jačanje, uvećavanje i potpuno ispunjenje već nastalih povoljnih mentalnih stanja, on ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. Onaj ko tako vežba, vežba put ka nestanku korisnih navika.

Koje su to štetne namere? To su namere pokretane željom za čulnim zadovoljstvima, zlovoljom i okrutnošću. To se naziva štetnim namerama.

A odakle izviru te štetne namere? Njihov izvor je ovakav: za njih treba reći da izviru iz opažaja. Kakvog opažaja? Iako je opažaj mnogostruk, raznolik i sa različitim aspektima, postoji opažaj koji je pokretan željom za čulnim zadovoljstvima, zlovoljom i okrutnošću. Štetne namere izviru odatle.

A gde te štetne namere nestaju bez ostatka? Njihovo nestajanje je ovakvo: tako monah, sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen o štetnih mentalnih stanja, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. To je mesto gde te štetne namere nestaju bez ostatka.

A kako on vežba put ka nestanku štetnih namera? Tako monah u sebi budi odlučnost za nenastajanje još nenastalih nepovoljnih mentalnih stanja… za održavanje, neiščezavanje, jačanje, uvećavanje i potpuno ispunjenje već nastalih povoljnih mentalnih stanja, on ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. Onaj ko tako vežba, vežba put ka nestanku štetnih namera.

Koje su to korisne namere? To su namera obuzdavanja, namera ne-zlovolje i namera ne-okrutnosti. To se naziva korisnim namerama.

A odakle izviru te korisne namere? Njihov izvor je ovakav: za njih treba reći da izviru iz opažaja. Kakvog opažaja? Iako je opažaj mnogostruk, raznolik i sa različitim aspektima, postoji opažaj obuzdavanja, opažaj ne-zlovolje i opažaj ne-okrutnosti. Korisne namere izviru odatle.

A gde te korisne namere nestaju bez ostatka? Njihovo nestajanje je ovakvo: tako monah, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. To je mesto gde te korisne namere nestaju bez ostatka.

A kako on vežba put ka nestanku korisnih namera? Tako monah u sebi budi odlučnost za nenastajanje još nenastalih nepovoljnih mentalnih stanja… za održavanje, neiščezavanje, jačanje, uvećavanje i potpuno ispunjenje već nastalih povoljnih mentalnih stanja, on ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. Onaj ko tako vežba, vežba put ka nestanku korisnih namera.

Dakle, drvodeljo, kojih deset kvaliteta kada čovek poseduje, opisujem ga kao ispunjenog u onome što je korisno ili usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu? Tako monah poseduje ispravno razumevanje onoga ko je izvan vežbanja, ispravnu nameru onoga ko je izvan vežbanja, ispravan govor onoga ko je izvan vežbanja, ispravne postupke onoga ko je izvan vežbanja, ispravno zarađivanje za život onoga ko je izvan vežbanja, ispravan napor onoga ko je izvan vežbanja, ispravnu sabranost onoga ko je izvan vežbanja, ispravnu koncentraciju onoga ko je izvan vežbanja, ispravno znanje onoga ko je izvan vežbanja i ispravno oslobođenje onoga ko je izvan vežbanja. Kada čovek poseduje tih deset kvaliteta, opisujem ga kao ispunjenog u onome što je korisno ili usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, drvodelja Pañćakanga se obradova rečima Blaženog.