Mađđhima Nikāya

Angulimala sutta

86. Razgovor sa Angulimalam

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to se doba u zemlji Kosala, kojom je vladao kralj Pasenadi, živeo je razbojnik nazvan Angulimala, okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosrđa prema živim bićima. Zatirao je sela i gradove, pa i čitave pokrajine. Kako je ubijao ljude, tako je njihove prste nizao u ogrlicu. (Anguli = prst, mala = venac).

Onda se Blaženi jednog jutra obuče, uzme prosjačku zdelu i ogrtač, pa se uputi u Sāvatthi da prosi hranu. Kad je isprosio hranu u Sāvatthiju i vratio se u manastir, on posle ručka pospremi svoju ćeliju, uzme zdelu i ogrtač i uputi se putem ka mestu gde se nalazio Angulimala. Usput je susretao pastire, težake i putnike, a oni su ga, videći da se uputio u smeru gdje boravi Angulimala, upozoravali:

— Ne idi, isposniče, tim putem. Tamo se nalazi razbojnik Angulimala, okrutan i krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosrđa prema živim bićima. Zatirao je sela i gradove, pa i čitave pokrajine. Kako je ubijao ljude, tako je njihove prste nizao u ogrlicu. Grupe od deset, dvadeset, trideset i četrdeset ljudi su išle ovim putem, ali je i njih savladao Angulimala.”

No Blaženi je bez obzira na ta upozorenja ćutke išao dalje.

Po drugi put… Po treći put je usput susretao pastire, težake i putnike, a oni su ga, videći da se uputio u smeru gdje boravi Angulimala, upozoravali: “ Ne idi, isposniče, tim putem… Grupe od deset, dvadeset, trideset i četrdeset ljudi su išle ovim putem, ali je i njih savladao Angulimala.”

No Blaženi je bez obzira na ta upozorenja ćutke išao dalje.

Razbojnik Angulimala ugleda izdaleka Blaženoga kako dolazi, pa pomisli: “To je zaista čudno, zaista neobično, da ovim putem kojim se jedva usude poći deset. dvadeset, trideset, četrdeset pa i pedeset ljudi u grupi, pa ipak padaju meni u šake, sada ovaj isposnik dolazi sam samcit. Mora da to čini namerno. Da li da ga ubijem?”

Tada razbojnik Angulimala dohvati mač i štit, naoruža se lukom i strelama, pa se uputi za Blaženim. No Blaženi tu ispolji takvu vrstu natprirodne moći da razbojnik Angulimala, koji je trčao što je brže mogao, nije mogao da ga stigne, iako je Blaženi išao običnim korakom. Tada razbojnik Angulimala pomisli: “To je zaista čudno, zaista neobično! Pre sam mogao da napadnem i ščepam slona u trku, konja u trku, kola koja bi jurila, jelena u trku, a sada iako trčim što brže mogu ne mogu da stignem ovog isposnika koji hoda običnim korakom.”

Onda se on zaustavi, pa reče Blaženome:—Stani, isposniče! Stani, isposniče!

— Ja jesam stao, Angulimala, stani i ti!

Na to Angulimala pomisli: “Ovi isposnici iz plemena Sakja govore istinu, potvrđuju istinu, a opet ovaj asketa, iako još uvek hoda, kaže: ‘Ja jesam stao, Angulimala, stani i ti!’ Zašto ne bih sa njim porazgovarao?”

I tako razbojnik Angulimala oslovi Blaženoga ovim stihovima:

— Za sebe, dok se krećeš,
kažeš da stojiš, isposniče,
a meni, koji stojim,
kažeš da sam u pokretu.
Razjasni mi, isposniče,
kako to da ti miruješ,
a ja da se krećem?

[Buda:]

— Ja stojim i mirujem, Angulimala,
jednom i zauvek
jer sam se svagde i prema svakome
odrekao sile,
a ti si neobuzdan
prema životu bića,
zato ja stojim,
a ti ne.

[Angulimala:]

— Najzad je mene radi u veliki mudrac
zašao u ovu ogromnu prašumu.
Čuvši stihove što reče
u skladu sa Istinom,
odlučih u sebi
da napustim zlo.

Tako rekavši, razbojnik
zavitla svoj mač i oružje drugo
Sa stene, pravo u ambis.
Potom se razbojnik pokloni Blaženom
i već na tom mestu zaređenje zatraži.

Probuđeni,
samilosni mudrac,
učitelj ljudi i bogova,
na to mu reče:
— Dođi, monaše
I samo to bi dovoljno
da monah postane.

Potom se Blaženi uputi ka Sāvatthiju u pratnji Angulimale. I stigoše posle dugog puta do Sāvatthija, gde se blizu Sāvatthija i smestiše, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

Nedugo zatim se velika grupa ljudi, vičući i bučeći, okupi na kapiji unutrašnje palate Pasenadija, kralja Kosale: “U tvojoj zemlji je bandit, gospodaru, po imenu Angulimala; okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosrđa prema živim bićima. Zatirao je sela i gradove, pa i čitave pokrajine. Kako je ubijao ljude, tako je njihove prste nizao u ogrlicu. Kralju, moraš ga oterati!”

Na to Pasenadi, kralj Kosale, sa četom od oko 500 konjanika, otide do Sāvatthija i uđe u manastir. Vozio se sve dok je moglo da se ide kočijom, a onda siđe i krete peške do Blaženoga. Kada je stigao i poklonio se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: “Kojim dobrom, veliki kralju? Da li se kralj Senija Bimbisara sprema da te napadne, možda Lićhave iz Vesalija ili neki drugi neprijatelj?”

“Ne, gospodine. Ne sprema se kralj Senija Bimbisara sprema da me napadne, ni Lićhave iz Vesalija, ni neki drugi neprijatelj. U mojoj zemlji je bandit, gospodine, po imenu Angulimala; okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosrđa prema živim bićima. Zatirao je sela i gradove, pa i čitave pokrajine. Kako je ubijao ljude, tako je njihove prste nizao u ogrlicu. I ja hoću da ga oteram.”

“Veliki kralju, pretpostavimo da vidiš Angulimalu glave i brade obrijane, u narandžastom ogrtaču, kako je napustio domaćinski život, te se uzdržava od ubijanja živih bića, uzdržava se od uzimanja onoga što mu nije dato, uzdržava se od laganja, živi svetačkim životom i jede jednom na dan, ispunjen vrlinama i dobrodušan: šta bi mu ti i tvoja pratnja uradili?”

“Poklonili bismo mu se, gospodine, ili ustali da ga pozdravimo, poklonili bi mu novi ogrtač, hranu, smeštaj ili lekove da izleči bolest; ili bismo mu obezbedili pratnju, zaštitu i odbranu. Ali kako je moguće da bude toliko vrline u jednom iskvarenom, zlom karakteru?”

Sve to vreme Angulimala je sedeo nedaleko od Blaženoga. Onda Blaženi pokaza desnom rukom i reče Pasenadiju, kralju Kosale: “Ovo je, veliki kralju, Angulimala”. Na to se Pasenadi, kralj Kosale, trgnu, prestraši, kosa na glavi mu se diže. I Blaženi, osetivši koliko se kralj prepao, reče: “Ne plaši se. veliki kralju. Ne plaši se. On ne predstavlja opasnost za tebe.”

I kraljev strah i jeza prestadoše. Priđe Angulimali i reče: “Jesi li ti zaista Angulimala, gospodine?”

“Da, veliki kralju.”

“Iz kojeg ti je klana otac? Iz kojeg ti je klana majka?”

Moja otac je iz klana Gaga, a majka Mantani.”

Onda neka učitelj Gaga Mantaniputa uživa [u boravku ovde]. Ja ću biti odgovoran da imaš dovoljno ogrtača, hrane, smeštaja i lekova da izlečiš bolest.”

I dogodilo se da je u to vreme poštovani Angulimala živeo na otvorenom, prosio hranu, nosio samo jedan ogrtač od tri dela, načinjen od bačenog platna. Te on reče Pasenadiju, kralju Kosale: “Dovoljno imam, veliki kralju. Moj ogrtač od tri dela je sve što mi treba.”

I Pasenadi, kralj Kosale, vrati se Blaženome i pošto je stigao i poklonio, sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: “Neverovatno je, gospodine. Čudesno je, kako je Blaženi ukrotio neukrotivog, smirio nesmirenog i doveo do oslobođenja one neoslobođene. Ono što mi nismo u stanju da ukrotimo čak ni uz pomoć oružja, Blaženi je ukrotio bez ikakvog oružja. Sada, gospodine, moramo da krenemo. Mnogo je obaveza, mnogo poslova čeka.”

“Pa šta onda, veliki kralju, učini ono što misliš da je vreme da se učini.”

I Pasenadi, kralj Kosale, ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženome i—obišavši ga sa svoje desne strane—otide.

A poštovani Angulimala se, rano ujutro, obuče, uzme prosjačku zdelu i ogrtač, pa se uputi u Sāvatthi da prosi hranu. Dok je tako išao od kuće do kuće, vide neku trudnicu pred porođajem. Videvši je, misao mu se javi: “Koliko li samo ljudska bića pate! Koliko li samo ljudska bića pate!” Onda, nastavi dalje u prošnju i vrativši se posle obroka, otide do Blaženoga. Stigavši i poklonivši mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: “Upravo danas, gospodine, rano jutros, obukoh se, uzeh prosjačku zdelu i ogrtač, pa se uputih u Sāvatthi da prosim hranu. Dok sam tako išao od kuće do kuće, videh neku ženu pred porođajem. Videvši to, misao mi se javi: ‘Koliko li samo ljudska bića pate! Koliko li samo ljudska bića pate!’.”

“U tom slučaju, Angulimala, idi do te žene i kada je vidiš, reci joj: ‘Sestro, od kada se rodih, ne sećam se da sam namerno ubio živo bića. Neka ta istina donese dobrobit tebi, dobrobit tvom nerođenom detetu’.”

“Ali, gospodine, neće li to biti laž od mene? Jer ja sam namerno ubio mnogo bića.”

“U tom slučaju, Angulimala, idi do te žene i kada je vidiš, reci joj: ‘Sestro, od kada se rodih u plemenitom životu, ne sećam se da sam namerno ubio živo bića. Neka ta istina donese dobrobit tebi, dobrobit tvom nerođenom detetu’.”

“Kako vi kažete. gospodine”, odgovori Blaženom Angulimala, pa otide do one žene i kada je video, reče joj: ‘Sestro, od kada se rodih u plemenitom životu, ne sećam se da sam namerno ubio živo bića. Neka ta istina donese dobrobit tebi, dobrobit tvom nerođenom detetu’.

Potom Angulimala, živeći osamljeno, na izolovanom mestu, marljiv i odlučan, ne zadugo dostiže i ostade u najviše mcilju svetačkog života, zbog kojeg najbolji sinovi odlaze u beskućnike, znajući i uviđajući u sebi ovde i sada. On uvide: “Nema više preporađanja, iživljen je svetački život. učinjeno je što je trebalo učiniti. Ništa više ne preostade u ovome životu.” I tako poštovani Angulimala postade jedan od arahanta.

Onda se poštovani Angulimala, rano ujutro, obuče, uzme prosjačku zdelu i ogrtač, pa se uputi u Sāvatthi da prosi hranu. I dok je hodao grumen zemlje koji je neko bacio pogodi poštovanog Angulimalu, kamen koji je neko drugi bacio pogodi njegovo telo, parče crepa koji je neko treći bacio pogodi njegovo telo. Na to poštovani Angulimala—razbijene glave, niz koju se slivala krv, ogrtača iscepanog—otide do Blaženoga. Blaženi ga izdaleka ugleda kako dolazi i kad priđe bliže reče mu: “Istrpi to, bramanu! Istrpi to! Plod kamme koja bi te gorela u paklu mnogo, mnogo godina, mnogo stotina godina, mnogo hiljada godina, ovako kušaš ovde i sada!”

I poštovani Angulima, otišavši na osamljeno mesto, dožive blaženstvo oslobođenosti. I na to uzviknu:

Ko je nekada nepažljiv bio, a sad više nije,
osvetljava ovaj svet, kao Mesec kad iza oblaka izroni.

Ko svoje rđavo delo kasnije nadmaši dobrim,
taj osvetli ovaj svet, kao Mesec kad iza oblaka izroni.

Kad god se mlad monah posveti Budinom nauku:
takav obasjava ovaj svet, kao Mesec nezakriljen oblakom.

Neka čak i moji neprijatelji čuju govor o Dhammi.
Neka čak i moji neprijatelji sebe posvete Budinom nauku.
Neka su čak i moji neprijatelji združeni sa ljudima koji
— smireni, dobri—nadahnjuju druge da prihvate Dhammu.
Neka čak i moji neprijatelji čuju uvek iznova Dhammu
od onih što savetuju trpeljivost postojanost,
što nenasilje hvale, i neka ih slede.

Tako neće povrediti ni mene ni drugoga;
već dostići najveći mit, zaštititi i slabe i jake.

Graditelji kanala usmeravaju vodu, oružari strele prave,
drvodelje drvo tešu, a mudraci sami sebe krote.

Neki krote štapom, neki šiljcima i bičevima,
ali bez ikakvog oružja ja bejah ukroćen veštinom Tathāgate.

“Ne povređuj nikog” je moje ime, a bejah upravo onaj ko povređuje.
Danas je moje ime istinito, jer ne povređujem bilo koga.

Razbojnik običan bejah, poznat po imenu Angulimala.
Ponela me velika bujica, al’ uzeh Blaženog za utočište.

Krvavih ruku nekad bejah, poznat po imenu Angulimala.
Vidi kakvo utočište nađoh!
Iskorenjena je [želja], što sigurno preporađanju vodi.

Stvorivši onakvu kammu što na nesrećna odredišta vodi,
pogođen plodom takve kamme, a sad nikome dužan,
obrok svoj jedem.

Nepažnji se prepuštaju luce i neznalice,
a mudrac pažljivost k’o najveće blago čuva.

Ne popuštaj se nepažnji, ne vezuj za užitke,
pažljiv u zadubljenju stiče obilje sreće.

Ono je hvale vredno i neprolazno, nije samo iluzija i misao.
Proniknuvši osobine stvari, do najboljeg stigoh.

On je hvale vredno i neprolazno, nije samo iluzija i misao.
Trovrsno znanje stekoh, Budin zavet ispunih.